Utorak, 30. jun, će biti najduži dan u godini zbog dodavanja prestupne sekunde koja je poslednji put dodata 2012. godine
Tekst: Jovana Nikolić
Ove godine će jun trajati sekundu duže tako što će prestupna sekunda biti dodata u ponoć između 30. juna i 1. jula. Prestupna sekunda, za razliku od prestupne godine, može da bude i pozitivna i negativna, ali do sada još nikada nije oduzeta, a dodata je 25 puta.
Produžavanje dana za jednu sekundu omogućava usklađivanje standarnog vremena na zemlji sa atomskim časovnicima, a prvi put je uvedeno 1972. godine. Kada ne bi bilo prestupne sekunde, standarno i atomsko vreme bi se sve više razlikovali jedno od drugog zbog usporavanja Zemljine rotacije.
Istorijski gledano, način života je u velikoj meri uticao na čovekovo shvatanje vremena i važnost koju ima preciznost u merenju vremena u svakodnevnom životu. Od laičkog posmatranja Sunca kako bi se odredilo doba dana, preko prvih časovnika na železničkim stanicama pa sve do GPS uređaja koji zahtevaju maksimalnu preciznost, nije prošlo mnogo vremena. Većina ljudi iz ne tako daleke prošlosti verovatno nije mogla da zamisli da će se u sadašnjosti voditi naučne rasprave za i protiv prestupne sekunde i da će jedna sekunda imati toliku važnost.
Još veće iznenađenje za ljude iz prošlosti bi predstavljao podatak da hiljaditi deo sekunde ima veliku važnost jer je prosečna dužina dana, odnosno vreme rotacije Zemlje oko svoje ose, 86.400,002 sekundi, dok dan, kako nam naši časovnici pokazuju, traje tačno 86.400 sekundi. Rotacija Zemlje je nestabilna i u proseku usporava za dva hiljadita dela sekunde, a dužina dana varira.
Ne može se tačno predvideti koliko će pojedinačan dan trajati, ali ukoliko bi svakog dana Zemlja usporavala za dva hiljadita dela sekunde, koliki je prosek usporavanja, za godinu dana bismo dobili dodatnu sekundu. Na rotaciju Zemlje utiču brojni faktori, među kojima su atmosferske promene, gravitaciona interakcija između Zemlje i Meseca, i teško je precizno odrediti koliko traje jedan dan, a zbog usporavanja rotacije za vreme prosečnog života, čovek može dobiti čak čitav jedan minut više.
Usporavanje rotacije je otkriveno još u 19. veku, a atomski časovnik je prvi put napravljen 1955. godine. Atomski časovnici su toliko napredovali da najnoviji ne dobijaju i ne gube ni jednu sekundu u periodu dugom 158 miliona godina.
Nastanak atomskih časovnika doveo je do uvođenja pojma koordinisanog univerzalnog vremena koje otprilike prati univerzalo ili astronomsko vreme, odnosno vreme potrebno Zemlji da rotira oko svoje ose. Dok se klasični časovnici zasnivaju na praćenju Zemljine rotacije, atomski se oslanjaju na mnogo preciznije oscilovanje elektrona oko jezgra atoma. Kako bi se vreme koje pokazuju atomski časovnici uskladilo sa vremenom rotacije, uvedena je prestupna sekunda, a odluku od tome kada će biti dodata (ili oduzeta) donosi Međunarodni servis za Zemljinu rotaciju i do sada je uvek sekunda dodata u junu ili u decembru.
Usklađivanje časovnika i precizno merenje dužine dana, kao i uvođenje prestupne sekunde, posebno je važno za kompjuterske, telekomunikacijske i navigacione sisteme koji zahtevaju preciznost. Poslednji put kada je dan bio duži za jednu sekundu, u junu 2012. godine, neki od sistema nisu bili dobro pripremljeni što je dovelo do problema u radu servera, kompjuterskih programa pa čak i do odlaganja više od 400 avionskih letova u Australiji. Nadamo se da će ovogodišnje produženje dana proći bez neželjenih posledica, jer svaka sekunda je važna.