Тери Прачет, један од великана научне фантастике, креирао је свој Дисксвет на темељу научних принципа
Текст: Борис Клобучар
Тама је пала на Дисксвет. Тери Прачет, писац и сатиричар који је осмислио ликове попут чаробњака Ринсвинда, Семјуела Вајмса, меланхоличног и шашавог лика Смрти, увек збуњеног Морта и осталих, умро је 12. марта, у свом дому, са породицом и својом драгом мачком покрај ногу. Прачет се дуго борио са Алцхајмеровом болешћу. Упркос томе, писао је све до краја живота.
Управо је захваљујући серијалу књига о Дисксвету Прачет стекао своју славу. Овај свет је промишљен и описан до најситнијих детаља. Кроз свој универзум сликао је сатиричну слику нашег, и карикирао људске односе и слабости. Описао је научне заблуде, али и феномене из науке који су га фасцинирали.
Колико га је занимала наука и потреба за објашњавањем, јасно је и из стила којим је писао. Прачет је веома често, независно од радње, у књиге убацивао поглавља у којима је објашњавао механизме и принципе функционисања Дисксвета.
И поред прича о божанствима која играју игру судбине кроз своје пионе на свету, читав концепт закона физике, хемијских реакција и еволутивних процеса дају његовом свету снажну „арому“ реалности.
Дисксвет се налази на равној плочи, коју носе четири слона: Берилија, Тубул, Велики Т’Фон и Џеракен. Сви они се налазе на леђима велике корњаче А’Туина, која полако клизи универзумом, па се, како писац каже, не мора ослањати ни на шта друго.
У књизи Светлост Чудесног, другој из серије Дисксвета, Прачет описује почетак универзума као излегање корњаче из јајета, са већ четири бебе слона на леђима, правећи аналогију на велики прасак. Како сам пише, нико не зна, нити је видио, велику корњачу која је постојала пре тога.
Дисксвет, осим што је плоча, карактерише и масивна камена кула, па је центар масе читавог света на плећима А’Туина и даје диску стабилност. Сунце и Месец заједно ротирају око корњаче, те је Месец с једне стране мало спаљен, а ивице Дисксвета, како су увек ближе Сунцу, имају знатно топлију климу.
Један од главних мотива у читавом универзуму је магија. Прачет је фундаментално описује као још једну основну силу, попут електромагнетне и гравитационе, а само магично поље, које постоји једнако као и електромагнетно или гравитационо, чини свет могућим. Он је бављење магијом замислио као „наређивање природи на такав начин да вас она не може игнорисати“.
Ово је чаробњацима изузетно напорно због такозваног „одржања реалности“, које звучи помало као одржање импулса или енергије, па стога они чувају магију у магичним штаповима, попут некаквих кондензатора.
Прачет најдиректније урања у научнопопуларне воде серијалом Наука Дисксвета, чија је четврта књига изашла 2014. У сарадњи са математичарем Ианом Стјуартом и биологом Џеком Коеом, настао је серијал у ком чаробњаци, услед незгоде са „нуклеарним реактором“, праве такозвани Кружни свет (Roundworld), који затим помно истажују и надгледају. Уз стручне коментара два научника, Прачет се у овим књигама бави еволуцијом, космологијом, биологијом и другим наукама које прате настанак и еволуцију света.
Но, нећемо откривати о чему све говоре његове књиге. Најбољи начин да се ода пошта оваквом великану фантастике, сатире и промоције науке у не тако директном, али веома интересантном облику, јесте хватање у коштац са једним од седамдесет седам његових дела.
Тери Прачет је рођен 1948. године, у времену после рата у Бејконсфилду, у Великој Британији. Са 17 година је почео да ради за Bucks Free Press, енглески часопис. Своју прву књигу из серијала Дисксвет, Боја магије, по којој је најчувенији, објавио је 1983. године. За живота је написао преко 70 дела, а 1998. године је добио титулу „сер“ за своје књижевне заслуге.
Алцхајмерова болест дијагностикована му је 2007. године. Ово га, међутим, није спречило да и даље пише, али и постане велики заговорник еутаназије. Окружен породицом, пријатељима и својом драгом мачком, умро је 12. марта 2015. године.