Bez mapa bi naša mentalna slika sveta bila potpuno drugačija
Piše: Marija Nikolić
Zamislite kako je izgledala potraga nekog muzičkog detektiva za zaboravljenim pevačem pre samo 20 godina. Detektiv je živeo u državi koja je decenijama bila podvrgnuta izolaciji te su sve vrste informacija koje su na bilo koji način mogle da ugroze njen politički sistem bile strogo filtrirane. Traženi pevač je živeo u drugoj državi – gde je bio etnički diskriminisan te se njegova muzika tu nije nimalo cenila, a samim tim su se i pojedinosti o životu i radu umetnika zaturile. Jedina informacija koju je detektiv imao u vezi sa pevačem su nazivi nekoliko lokacija koje se spomnju u pesmama. Detektiv je otvorio atlas sveta i krenuo u potragu.
Bila je 1995. godina kada je Kreg Bartolomej, muzički detektiv iz Johanesburga krenuo u potragu za američkim muzičarem Sikstom Rodrigezom. Nakon skoro godinu dana detektiv je, raspletom čudesnih događaja, uspeo da locira svog omiljenog pevača.
Da su detektiv i zaboravljeni pevač imali nalog na Fejsbuku ili Tviteru, spomenuta romantična detektivska priča ne bi bila zanimljiva ni na nivou fikcije, budući da bi potraga trajala nekoliko desetina sekundi.
„Gde se trenutno nalazite?“, pitanje je na koje sve češće nailazite u digitalnom svetu. Praktično, ne postoji društvena mreža koja će zaobići ovu odrednicu kako bi upotpunila vaš profil. Stiče se utisak da je lokacija na kojoj se nalazite jedna od bitnijih informacija koja vas određuje kod drugih ljudi. Do pre samo desetak godina, vaša slika sveta je bila potpuno drugačija.
Vrlo često, prva asocijacija na reč „svet“ biće geografska karta istog. U zavisnosti od dominantne tehnologije projekcije slike sveta varira njena vizuelizacija, ali i naša lična mentalna projekcija iste. Naime, vekovima je centar sveta bila Kina ili Evropa, potom je to bio Grinič, a danas se zahvaljujući digitalnim tehnologijama centar sveta prebacuje na pojedinca, tj. vas. Sada, mogućnost da tagujete svoju lokaciju (digitalno locirate trenutnu geografsku poziciju) omogućava vašem prijatelju ili virtuelnom pratiocu da sazna važnu informaciju o vama – mesto na kome se nalazite.
DIGITALIZACIJA MAPA
Mogućnost da zavirite u susednu zgradu ili prošetate ulicom na drugom kontinentu može vam omogućiti da saznate nebrojeno mnogo novih stvari, proširite vidike, ali, pre svega, da vam pomogne u potrazi za nečim konkretnim (na primer, omiljenim pevačem). Otkad je Gugl kompanija 2004. digitalizovala mape našeg sveta i dozvolila da, na dosad neviđeno jednostavan način, dobijemo putanje i odredimo lokacije koje nas interesuju, digitalna mapa je postala standard savremenih gedžeta. I drugi moćni tehnološki giganti su razvili svoje verzije: Majkrosoft je razvio Bing mape, Nokija je napravila aplikaciju po imenu Hir (Here), koju koristi i Kindl Fajr, a odskoro se i Epl upisao u knjigu digitalnih mapa sa svojim Epl mapama.
Ako se prisetite časova geografije iz osnovne škole, setićete se da se tada projekcija sveta formirala na svega nekoliko načina: imali smo političke, geografske i istorijske karte. Dalje, projekcije tih karata su se formirale na određene načine, ali su se u tome izdvojile one koje su bile najjednostavnije za razumevanje. Nećete se setiti, na primer, Fulerove Dimaksičke karte iz 1954: koja podrazumeva projekciju mape sveta na površini u vidu ikosaherona, na kojoj su kontinenti na Zemlji predstavljeni kao jedno ostrvo. Iako je prednost ove projekcije preciznija predstava razmera određenih regija Zemljinih površina, ova karta prosto nije imala širu primenu. Možda razlog leži u tome što gotovo niko u takvom opisu nije prepoznao Zemlju kao svoj dom.
Digitalne mape čine upravo to: određeni prostor možete da označite na mapi i prihvatite ga kao svoj, čak i ako je to javni prostor poput aerodroma ili tržnog centra. Naime, aerodromi i tržni centri su baš ti zatvoreni prostori čije su mape od ogromnog značaja, velikom broju ljudi. Veći je broj ljudi koji će na ekranu svog pametnog telefona pogledati mapu aerodroma, nego onih koji će potražiti mapu nekog udaljenog ostrva. Sasvim logično, važnije su one mape koje vam olakšavaju kretanje kroz nepoznati prostor na kom se nalazite, ili planirate da se nađete, od onih koje vam bude maštu. Otuda, razvoj tehnologije digitalizacije mapa ide u pravcu geografskog određivanja velikog broja podataka. U nekim zemljama policija je počela prostorno da locira podatke u vezi sa određenom vrstom kriminalnih prestupa; tako može da se desi da se nađete na mestu na kom se češće dogaćaju krađe u odnosu na mesta gde se češće dešavaju ubistva. Kriterijum na osnovu kog se danas formiraju digitalne mape može biti bilo šta. U Srbiji se odskoro pojavila aplikacija pomoću koje je moguće da na Gugl mapi tagujete mesto na određenom delu puta gde ste naišli na policijsku kontrolu i da na taj način odmah obavestite druge vozače gde bi trebalo da smanje brzinu.
Iako se mogućnosti upotrebe otvorenih digitalnih mapa razvlače do besmisla – činjenica je da su one samo deset odsto pitanje tehnologije, a da ostalih 90 odsto čine korisnici – primeri njihove funkcionalnosti mogu biti, ipak, dosta zadivljujući.
GRUPNE MAPE (CROWDMAP)
Grupne mape (Crowdmap) su otvorene mape, koje je 2008. prva osmislila grupa pod nazivom Ušahidi – platforma koja je originalno nastala sa idejom da kreira digitalni grupni izvor informacija o krizi.
Šta rade grupne mape?
- Posmatraju izbore: koriste moć grupe da posmatraju i vizuelizuju propuste i nepravilnosti u procesu političkih izbora.
- Mapiraju informacije o krizi: bilo da su u pitanju prirodna katastrofa, epidemija ili politička kriza.
- Procesuiraju lokalne izvore: grupne mape ne služe samo u vanrednim situacijama, one takođe služe za širenje lokalnog znanja i poslovanja.
- Dokumentuju invaziju zombija: kako drugačije da izbegnete apokalipsu, ukoliko nema brze grupne reakcije?
Ušahidijev otvoreni softver kriznog mapiranja je prvi put korišćen već 2008. u cilju praćenja nasilnog kršenja izbornog procesa u Keniji 2007, a potom je služio za koordinaciju ljudi tokom katastrofe nakon zemljotresa na Haitiju u januaru 2010, kao i nakon cunamija u Japanu 2011, pa sve do akcije čišćenja snega u Njujorku 2012. Ideja je da ovakve mape omoguće ljudima da koristeći brzinu interneta i širenja informacija u isto vreme kreiraju informacije koje će drugim pomoći da zaobiću lokacije na kojima mogu biti povređeni, izloženi opasnosti, mesta koja treba da zaobiđu ili na kojima mogu pronaći hranu, vodu ili sklonište.
GRANICE MAPIRANJA
Međutim, koliko god aplikacije i karakteristike digitalnih mapa dozvoljavaju fantastičan uvid u svet oko nas, era digitalizacije mapa je tek u začetku. Kao to obično biva sa razvojem tehnologije, plodovi iste izazivaju i pitanja etike i privatnosti.
Bilo da je direktna ili indirektna korist od digitalnih mapa, postoji i krajnja granica njene upotrebe. Naime, aplikacija, bazirana na podacima, kao što je to slučaj kod Guglove aplikacije, bolje radi što ima više informacija. Uzmimo za primer da ste sredovečni oženjeni muškarac, koji posećuje određenu kućnu adresu, koja nije vaša, posle 22 časa, dva ili tri puta nedeljno, a da tu posetu vaš pametni telefon registruje u Gugl mapi. Nije li ovo krajnje bezopasna informacija ili pak, duboko privatna stvar? Bez obzira na podešavanja u telefonu i činjenicu da ovaj konkretni tag nije javan, nadležni sud ili bezbednosna agencija će moći da ga upotrebi protiv vas ukoliko im to bude neophodno – što se u nekim zemljama dogodi bar hiljadu puta godišnje. To je samo jedan primer upotrebe vaših ličnih podataka. Nebrojeno je više primera u kojima vaši lični podaci, nedovoljno zaštićeni, odlaze u more podataka u kojem korporacije, jednostavno i jeftino, pronalaze sve one koje im pogoduju za uvećavanje njihovog profita.
Pre upotrebe ovakvih i sličnih aplikacija koje koriste lične podatke nije naodmet imati na umu ličnu sigurnost i pravo na privatnost. Vaša slika sveta će tako možda imati više smisla.