Misija Dawn pokušava naučnicima na Zemlji da pruži što bolji uvid u misteriozne svetle tačke na patuljastoj planeti Ceres
Tekst: Boris Klobučar
Letelica Dawn, koju je NASA poslala u ispitivanje dva velika objekta iz pojasa asteroida u Sunčevom sistemu još 2007. godine, ušla je u svoju šestu i poslednju fazu mapiranja Ceresa 12. oktobra. Pojas asteroida se nalazi između planeta Mars i Jupiter i čini ga veliki broj asteroida. Najveći među njima su Vesta i Ceres, koji spadaju u grupu patuljastih planeta.
U šest prolazaka, Dawn bi trebalo da napravi potpunu trodimenzionalnu mapu ovih objekata i ponudi više podataka o brojnim nedoumicama koje prate čitavo istraživanje. Možda najuvrnutije je pitanje svetlih tačaka u krateru Occator na Ceresu, sa kojim se od početka istraživanja povezuju raznorazne spekulacije, od toga da su u pitanju gejziri vode koja sublimira pa do vanzemaljskih gradova.
Podzemni okeani?
Svetle tačke na patuljastoj planeti prvi je uslikao teleskop Habl još 2003. godine, mada u vrlo lošoj rezoluciji. Misteriozna polja bolje je „pogledala“ letelica Dawn (istoimene misije NASA) 2015. godine. Dva odvojena svetla polja nalaze se u krateru, kasnije nazvanom Occator, čiji je prečnik oko 90 kilometara. Poslednji snimci, napravljeni sa visine od 1470 kilometara, pružaju detaljniji pogled na ove tačke u rezoluciji od 140 metara po pikselu. Ovo znači da je jedna tačkica na slici u prirodi dugačka i široka po 140 metara. Čak i sa tako dobrom fotografijom teško je razlučiti šta su zapravo ove svetle tačke.
Količina vodenog leda u kompoziciji Ceresa nagoveštava da se ispod površine ove patuljaste planete možda nalazi okean. U tom slučaju bi bilo vrlo logično da su svetle tačke nagomilani led koji izbija ispod tanke površine. To su bile i prve pretpostavke, s obzirom na prirodu ove patuljaste planete. Gledano iz daleka, kako je to i bilo pre nego što je Dawn stigla do Ceresa, izgleda kao da se svetlost odbija od ledenih površina do detektora na letelici. Ova teorija je sada malo verovatna, kako kažu iz NASA laboratorije za mlazni pogon (JPL).
U svom obraćanju tokom Evropskog kongresa o planetarnim naukama 28. septembra 2015. godine u Nantu, istraživač Kris Rasel rekao je da dve tačke ipak ne reflektuju dovoljno svetlosti da bi bile sačinjene od vodenog leda. Naime, led, u zavisnosti od uslova, reflektuje preko 80 odsto svetlosti koja do njega dolazi. Tačke koje se nalaze na Ceresu reflektuju tek oko 40 odsto. Prema Raselovom izlaganju, u NASA su sada „prilično uvereni“ da su u pitanju naslage soli, kako su preneli i brojni mediji.
U istoj laboratoriji veruju da su naslage soli poreklom iz površine patuljaste planete i da se nisu tu našle nakon sudara sa nekim drugim objektom. Ove naslage najverovatnije su posledica nagomilavanja soli iz podzemnog okeana. Kako i sami priznaju, međutim, postoji i dalje šansa da je u pitanju neka vrsta vrlo sjajnog minerala, kamena, ledeni gejzir ili vulkan. Ovo bi svakako bio fantastičan slučaj jer bi značio da je Ceres aktivan. Spektroskopska analiza za sada ne može tačno da razluči koji su to elementi koji se nalaze na svetlim tačkama, pa će javnost morati još malo da sačeka na odgovore.
Kako god bilo, teorije o vanzemaljskim kulama i dalje treba ostaviti po strani.
Sve tajne Ceresa
Ceres je još po mnogo čemu interesantan za istraživanje. U određenim uslovima na patuljastoj planeti vodeni led sublimira, odnosno prelazi iz čvrstog direktno u gasovito stanje. Odatle i redak sloj vodene pare pri površini, koji naučnike može podsetiti i na lokalizovanu atmosferu, upravo oko svetlih tačaka. Occator krater ima vrlo karakteristične oštre ivice, na nekim mestima praktično vertikalne, visine i do dva kilometra.
Na južnoj hemisferi Ceresa nalazi se i visoka planina od čak 6437 metara. U okolini ovog gorostasa, a pored jednog velikog kratera, nema uzvišenja ili manjih kratera, pa je u medijima dobio naziv „Usamljena planina“. Njegov zvanični naziv je Ahuna Mons, nazvana po festivalu povodom žetve plemena Sumi Naga u Indiji. Usamljena planina ima vrlo oštre ivice i podseća na piramidu, na čijim stranama su primećeni, kako naučnici u NASA sumnjaju, tragovi naslaga soli, slični onima u krateru Occator. Planina nije nastala kao posledica sudara sa nekim asteroidom i čini se da je jedina planina svoje vrste na Ceresu.
Većinu ovih podataka imamo zahvaljujući misiji Dawn u okviru koje istoimena letelica trenutno leti u orbiti oko patuljaste planete. Lansirana je 27. septembra 2007. i trenutno je jedinstvena jer je jedina obletela dva sveta. Nakon što je provela 14 meseci u orbiti oko asteroida Vesta tokom 2011. i 2012. godine, 23. aprila 2015. započela je prvu od ukupno šest orbita oko Ceresa.
Opremljena kamerama u vidljivom i infracrvenom delu spektra, kao i različitim spektrometrima, Dawn ima zadatak da detaljno mapira čitav objekat. Ona će imati ukupno šest prolazaka za snimanje, svaki od njih u trajanju od 11 dana. Različiti uglovi senzora na kraju bi trebalo da daju punu trodimenzionalnu mapu.
Poslednji prolazak u ovom delu misije trebalo bi da da rezultate u decembru 2015. godine. Nakon fantastičnih fotografija Plutona i Harona, nakon vode na Marsu, još jednu plodonosnu godinu za sve ljubitelje astronomije moglo bi da zaokruži konačno rešavanje misterije svetlih tačaka na Ceresu.