Nakon senzacionalističkih vesti o misterioznom nooskopu, Elementarijum istražuje bizarni naučni rad Putinovog šefa kabineta
Tekst: Nikola Zdravković
Jedan od najuticajnijih ruskih državnika, Sergej Ivanov, smenjen je sa funkcije šefa Putinovog kabineta 12. avgusta. Zvanično, Moskva je saopštila da je Ivanov sam zamolio da bude smenjen, iz ličnih razloga, i da preuzima manje zahtevnu funkciju savetnika za transport i ekologiju.
”Smene u Putinovom kabinetu su retke”, pisali su svetski mediji. ”Putina bije glas da najviše od svega vrednuje lojalnost.” Da li se u ruskom političkom vrhu odigrao nevidljivi sukob? U takvoj atmosferi, pitanje ko je zamenio Ivanova činilo se kao fusnota.
Ta fusnota se zove Anton Vaino. Opisali su ga kao neupadljivog birokratu. Bivši činovnik u ruskoj ambasadi u Japanu, sin poslednjeg komunističkog predsednika Estonije, Vaino u životu nije imao nijedan medijski nastup. Ne pomaže ni štura zvanična biografija na sajtu kremlin.ru.
Međutim, par dana nakon njegovog unapređenja, na ruskim socijalnim mrežama isplivala je priča da je izvesni A. E. Vaino 2012. godine objavio bizaran akademski članak pod nazivom ”Kapitalizacija budućnosti”. Ubrzo zatim, priča postaje viralna.
Vaino je od neuglednog činovnika neočekivano postao zvezda. Bez dublje analize samog Vainovog teksta, mediji su mahom preneli vest sa BBC-a, što je i razumljivo: ko je lud da čita strane i strane naizgled besmislenog tehno-mističkog žargona?
Nooskop
”Kapitalizacija budućnosti” počinje uvidom: ”Tržište – to je manifestacija života.” Našu iluziju o uređenom svetu srušile su, kaže Vaino, dve teorije: Hajzenbergov princip neodređenosti i Gedelova teorija nekompletnosti. Sledi kratko objašnjenje obe teorije.
Umesto uređenog sveta imamo haos. Jedini način na koji se taj haos može urediti je kroz Protokol, koji nastaje simboličkom reprezentacijom (Vreme) određenih postupaka (Prostor). Tržište je još komplikovanije, kaže Vaino, citirajući Dekarta i Soroša, zbog ”refleksivnosti njegovih aktera”.
Pošto je kapital otelovljen u prostoru i vremenu, postoji u dva paralelna sveta: materijalnom i pravnom. Kako bi ”fiksirala prolazne događaje”, ljudska civilizacija je osmišljavala različite izume tokom svoje istorije, kao što su pisma, muzičke note i dvojno knjigovodstvo.
Međutim, svet je ”bure baruta” zato što ga ”dinamika globalne ekonomije brzo pretvara iz kompleksnog stanja u super-kompleksno stanje”. Za sprečavanje kriza potreban je poseban aparat, koji Vaino naziva ”nooskop”, koji je navodno opisan u više od 50 patenata.
Nije najjasnije šta bi takav aparat trebalo da radi. Vaino kaže da nooskop služi da ”detektuje promene u biosferi i u ljudskim aktivnostima”. Mreža nooskop senzora uključuje kreditne kartice i ”pametnu prašinu” koja detektuje događaje u prostoru i vremenu.
Dalje, uređivanje neorganizovane energije uz pomoć Protokola naziva se kapitalizacija. Finansijski, reč je o konverziji profita u novčani kapital. Tu je možda svrha nooskopa: on ”može da uhvati dinamiku razvoja tržišta i napravi završni račun, čime omogućava kapitalizaciju budućnosti”.
Vaino tvrdi da je takav aparat napravljen u Rusiji 2011. godine. Zapravo, možda ne ”napravljen” ali svakako ”izumljen”. Takođe, nekakav ”sistem transmisije emocija” omogućuje emitovanje užitka u sportskim pobedama, gorčinu životnih prilika i kredibilitet socio-ekonomskih reformi.
Kapitalizacija besmisla
Mehanički gledano, tekstu ne fali ništa: ima sve potrebne reči, kao što su dinamika, tržište, kapital i budućnost; sadrži nekakav argument, npr. da se kontinuum prostor-vremena može urediti samo kroz Protokol; ima apstrakt i ključne reči, podeljen je u pasuse.
Jedino (ali zaista jedino) što mu fali je smisao. Najviše liči na čuveni tekst ”Prekoračenje granica: Ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije”, parodiju koju je 1996. Alan Sokal uspeo da objavi u humanističkom časopisu Social Text, izazavši skandal i tzv. ”naučne ratove”.
Sokalov tekst je imao za cilj kritiku humanističkih časopisa bez recenzije. Međutim, cilj Vainovog teksta je misterija. Možda je samo prestiž u pitanju. Danas je za političku elitu važno da zagazi u akademske vode. Da sam tekst nije toliko bizaran, to bi nam bilo dovoljno objašnjenje.
Ali odakle i zašto ”nooskop”? Kada se ogoli od menadžersko-mističkog vela kojim je zaodenut, nooskop je zapravo samo varijacija na temu teorije zavere. U ”običnoj” teoriji zavere naizgled haotični svet tumačimo svemoćnim silama koje ga kontrolišu iz senke, kao što su Iluminati ili reptili iz svemira.
U ”Kapitalizaciji budućnosti”, situacija je obratna. Svet jeste haotičan, ali ne očajavajmo: postoji sveti gral apsolutne kontrole, i on se nalazi u rukama Putinovog novog šefa kabineta.