Након сензационалистичких вести о мистериозном нооскопу, Елементаријум истражује бизарни научни рад Путиновог шефа кабинета
Текст: Никола Здравковић
Један од најутицајнијих руских државника, Сергеј Иванов, смењен је са функције шефа Путиновог кабинета 12. августа. Званично, Москва је саопштила да је Иванов сам замолио да буде смењен, из личних разлога, и да преузима мање захтевну функцију саветника за транспорт и екологију.
”Смене у Путиновом кабинету су ретке”, писали су светски медији. ”Путина бије глас да највише од свега вреднује лојалност.” Да ли се у руском политичком врху одиграо невидљиви сукоб? У таквој атмосфери, питање ко је заменио Иванова чинило се као фуснота.
Та фуснота се зове Антон Ваино. Описали су га као неупадљивог бирократу. Бивши чиновник у руској амбасади у Јапану, син последњег комунистичког председника Естоније, Ваино у животу није имао ниједан медијски наступ. Не помаже ни штура званична биографија на сајту kremlin.ru.
Међутим, пар дана након његовог унапређења, на руским социјалним мрежама испливала је прича да је извесни А. Е. Ваино 2012. године објавио бизаран академски чланак под називом ”Капитализација будућности”. Убрзо затим, прича постаје вирална.
Ваино је од неугледног чиновника неочекивано постао звезда. Без дубље анализе самог Ваиновог текста, медији су махом пренели вест са BBC-а, што је и разумљиво: ко је луд да чита стране и стране наизглед бесмисленог техно-мистичког жаргона?
Нооскоп
”Капитализација будућности” почиње увидом: ”Тржиште – то је манифестација живота.” Нашу илузију о уређеном свету срушиле су, каже Ваино, две теорије: Хајзенбергов принцип неодређености и Геделова теорија некомплетности. Следи кратко објашњење обе теорије.
Уместо уређеног света имамо хаос. Једини начин на који се тај хаос може уредити је кроз Протокол, који настаје симболичком репрезентацијом (Време) одређених поступака (Простор). Тржиште је још компликованије, каже Ваино, цитирајући Декарта и Сороша, због ”рефлексивности његових актера”.
Пошто је капитал отеловљен у простору и времену, постоји у два паралелна света: материјалном и правном. Како би ”фиксирала пролазне догађаје”, људска цивилизација је осмишљавала различите изумe током своје историје, као што су писма, музичке ноте и двојно књиговодство.
Међутим, свет је ”буре барута” зато што га ”динамика глобалне економије брзо претвара из комплексног стања у супер-комплексно стање”. За спречавање криза потребан је посебан апарат, који Ваино назива ”нооскоп”, који је наводно описан у више од 50 патената.
Није најјасније шта би такав апарат требало да ради. Ваино каже да нооскоп служи да ”детектује промене у биосфери и у људским активностима”. Мрежа нооскоп сензора укључује кредитне картице и ”паметну прашину” која детектује догађаје у простору и времену.
Даље, уређивање неорганизоване енергије уз помоћ Протокола назива се капитализација. Финансијски, реч је о конверзији профита у новчани капитал. Ту је можда сврха нооскопа: он ”може да ухвати динамику развоја тржишта и направи завршни рачун, чиме омогућава капитализацију будућности”.
Ваино тврди да је такав апарат направљен у Русији 2011. године. Заправо, можда не ”направљен” али свакако ”изумљен”. Такође, некакав ”систем трансмисије емоција” омогућује емитовање ужитка у спортским победама, горчину животних прилика и кредибилитет социо-економских реформи.
Капитализација бесмисла
Механички гледано, тексту не фали ништа: има све потребне речи, као што су динамика, тржиште, капитал и будућност; садржи некакав аргумент, нпр. да се континуум простор-времена може уредити само кроз Протокол; има апстракт и кључне речи, подељен је у пасусе.
Једино (али заиста једино) што му фали је смисао. Највише личи на чувени текст ”Прекорачење граница: Ка трансформативној херменеутици квантне гравитације”, пародију коју је 1996. Алан Сокал успео да објави у хуманистичком часопису Social Text, изазавши скандал и тзв. ”научне ратове”.
Сокалов текст је имао за циљ критику хуманистичких часописа без рецензије. Међутим, циљ Ваиновог текста је мистерија. Можда је само престиж у питању. Данас је за политичку елиту важно да загази у академске воде. Да сам текст није толико бизаран, то би нам било довољно објашњење.
Али одакле и зашто ”нооскоп”? Када се оголи од менаџерско-мистичког вела којим је заоденут, нооскоп је заправо само варијација на тему теорије завере. У ”обичној” теорији завере наизглед хаотични свет тумачимо свемоћним силама које га контролишу из сенке, као што су Илуминати или рептили из свемира.
У ”Капитализацији будућности”, ситуација је обратна. Свет јесте хаотичан, али не очајавајмо: постоји свети грал апсолутне контроле, и он се налази у рукама Путиновог новог шефа кабинета.