Марсовац: научна мисија

Оно, међутим, што филм чини посебним и другачијим од свега што сте имали прилике да погледате у претходним годинама јесте заиста солидна количина науке коју садржи.

У свету научне фантастике постоји једна врло чудна и на први поглед слабо разумљива област, изоловано острво звано „тврда научна фантастика“, која би можда најбоље описала Вировог Марсоца. Писци тврде научне фантастике стављају акценат на научну тачност дела, чиме према мишљењу великог броја критичара чине текстове мање приступачним и циљаним за ужи круг публике. Најпознатији међу њима Карл Саган (Контакт) и Артур Кларк (Сусрет са Рамом). Нажалост, дела тврде научне фантастике ретко добијају овако велику популарност.

Да би писац написао једно (ремек) дело тврде научне фантастике потребно је много истраживања. Енди Вир, програмер, који је започео, али никад није завршио студије информатике на Универзитету у Сан Дијегу, на почетку није имао ништа осим ентузијазма и љубави према математици. Виров сан да постане писац, како сам каже, увек је био у сенци његовог посла, али се стално трудио да пише. Марсовца је започео као низ текстова на свом веб-сајту које је повремено објављивао. Убрзо су причу о Марку Ватнију почели да прате астронаути, физичари, математичари, књижевници и бројни други, тражећи да обједини своје текстове у једну књигу.

Вир је књигу 2012. године ставио на Амазон, где је продавана по најнижој могућој цени од 99 центи. За само три месеца продао је 35.000 примерака, више него што је до тада преузето са његовог сајта. Ово је привукло пажњу бројних издавачких кућа које су се утркивале да објаве књигу. Подијум паблишинг откупио је права на аудио-књигу у јануару 2013. године, а нешто касније је и издавачка кућа Краун добила права на папирно издање. У марту исте године књига је дебитовала као 12. на „Њујорк тајмсовој“ листи бестселера. Велики успех за једно дело тврде научне фантастике.

У једном од интервјуа Вир говори колико му је заправо било стало да књига буде научно тачна. Проводио је дане проучавајући историју свемирских летова са посадом, орбиталну механику, астрономију, па и ботанику. Само зато што је штребер и зато што уме, Вир који је радио у неколико програмерских компанија, написао је програм за детаљно израчунавање трајекторија свих летелица у свом делу, како би и ови подаци били исправни. Тим послом у НАСА се баве тимови физичара (додуше на много вишем нивоу и са много више одговорности), а сам писац је изузетно поносан на резултате које је добио.

Вир каже да може тачно да потврди дан када се који догађај одиграо у књизи, не зато што је зна напамет, већ зато што све детаље може да израчуна. Навигација помоћу звезда на Марсу, праћење Марсових сателита, паметни начини за мерење времена, растојања и других мерних јединица које Ватни користи у књизи и филму у потпуности су примењиви са научне тачке гледишта, сложили су се бројни стручњаци из НАСА. Овакав начин писања учинио је Вира веома популарним међу читаоцима који се баве научним професијама, биле оне у вези са свемирским истраживањима или не.

Инжењерски подухвати развијени су до детаља. Ово је нешто што се на биоскопским екранима и у научнопопуларним књигама ретко може видети, а као знање може бити непроцењиво. На пример: L у LCD екранима означава liquid, односно течност. LCD монитори не раде на површини Марса. Течност се смрзне или испари и губе своју намену. Изолир трака је чудо и треба је поштовати и обожавати. У потпуности може да закрпи и најневероватније ствари и издржи велике разлике притиска какве може да нам приреди Mарсова атмосфера;

Као додатни слој у овој торти, за све љубитеље научне фантастике, Марк Ватни има прави штреберски смисао за хумор. Колико је реално да Робинзон Крусо са Марса остане при чистој свести и здравој памети, притом и даље духовит, нећемо дебатовати. Астронаути пролазе озбиљне психолошке провере и припреме. Осим тога, ово је ипак фантастика.

И пре него што било ко крене у тражење грешака у филму и књизи, као што су већ урадили бројни штребери, сачуваћемо вас мука. Има их, наравно. То и сам Вир признаје. Нећемо о њима дискутовати како не бисмо покварили филм или књигу онима који нису гледали или читали. Оно због чега је тврда научна фантастика ипак фантастика јесте што су све ово приче, плодови људске маште. Колико год били тачни подаци о планети и њеној атмосфери, математички прорачуни трајекторија и временски оквири, ово је ипак прича. 

Филм је, за разлику од књиге, имао велику помоћ стручњака из НАСА. Толико да су преко 50 страна сценарија Ридлија Скота написли инжењери НАСА, који су дали свој печат у филму. Овај утицај је изузетно видљив и присутан, што му даје нову димензију – научну. Иако нису баш сви аспекти филма реални, њихов велики део јесте, а то је право освежење када су у питању филмови научне фантастике.

За потребе снимања (а они који су читали књигу знаће зашто је ово толико важно) направљене су читаве фарме кромпира са различитим узрастима младица, како би и визуелни аспекат филма био што реалнији. Снимање је рађено на само шест локација, што није много, али с друге стране, колико су предели Марса заиста различити, макар за нас који нисмо стручњаци? Сцене на Марсу су снимане у пустињи Вади Рум у Јордану, која својим црвеним песком умногоме личи на Црвену планету.

Виров Марсовац није уџбеник, историјска књига, нити је филм Ридлија Скота едукативни програм. Ово је епска прича о борби човека са природом. Вратимо Ватнија кући.