Kако се број жирафа драстично смањио у последњих 30 година, међународна организација обећава већу заштиту која би требало да допринесе одржању врсте.
Текст: Ивана Николић
Тихо изумирање (енг. silent extinction) је синтагма којом се означава све мање и мање жирафа на тлу Африке. Наиме, у последње три деценије, нестало их је чак 40%. Често је у питању нерегулисана трговина, јер се месо ових животиња користи као посластица – месо дивљачи, а користе се и неки делови тела, најчешће за накит и огрлице.
Стога и не чуди иницијатива коју су покренуле Централноафричка Република, Чад, Kенија, Мали, Сенегал и Нигер, државе у којима је ситуација најалармантнија, и која је прихваћена на недавно одржаном самиту Kонвенције о међународној трговини угроженим врстама (CITES). Наиме, одлучено је да се напокон регулише трговина жирафама и деловима њихових тела, те ће државе од сада морати да евидентирају извоз делова тела или предмета прављених од њих, а дозволе ће бити обавезне за њихову трговину.
,,Жирафа у дивљини је много ређа од афричких слонова“, рекао је Том де Меленар из CITES-а. ,,Говоримо о неколико десетина хиљада жирафа и о неколико стотина хиљада афричких слонова. Зато морамо бити опрезни“, додао је.
Иако је велика већина земаља – њих 106 – гласало да подржи иницијативу, 21 земља је гласала против, укључујући Јужноафричку Републику, Боцвану и Танзанију. Представници ових држава тврдили су да не постоји довољно доказа у прилог томе да међунардна трговина доприноси паду у броју жирафа.
Скептичан је и Џулијан Фенеси из Међународне уније за заштиту жирафа на природним стаништима, који тврди да ова одлука ипак неће сачувати жирафе у природи. Оно што је такође неопходно је финансијска и политичка помоћ да се заустави пад у броју жирафа, рекао је Фенеси, додавши да је месо дивљачи за домаће тржиште „далеко“ највећи разлог кривлова.
„Док се популација јужне и западне Африке и даље повећава, комбинација криволова претежно за домаћу употребу, губитак станишта, раст бројности људске популације и грађански немири у источној и централној Африци доводе до тихог изумирања неких становника“, закључује Фенеси.