Mађарски математичар Јанош Бољај један je од оснивача нееуклидске геометрије – геометрије која се разликује од еуклидске по питању дефиниција паралелних линија
Фото: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
Родио се и одрастао у Колошвару, у Трансилванији, данашњем румунском граду Клуж-Напока.
Бољај је толико био опседнут Еуклидовим постулатом о паралелилним линијама да је његов отац, који се годинама бавио истим проблемом, написао Јаношу 1820: „Никако не покушавај овај приступ паралелама. Знам шта је на крају тог пута. Прошао сам уздуж и попреко тај пакао, који је из мене исцрпео сву светлост и радост живота. Преклињем те, окани се науке о паралелама… Учи из мог примера.“
Јанош је, међутим, истрајао у својој потрази и најзад дошао до закључка да је овај постулат независан од других аксиома геометрије и да различите конзистентне геометрије могу бити саздане на његовој негацији. „Открио сам тако чудесне ствари да сам просто задивљен… ни из чега сам створио нове чудне универзуме“, писао је Јанош оцу. „Сматрам овог младог математичара Бољаја генијем првог реда“, говорио је чувени математичар Гаус. Откриће конзистентне алтернативне геометрије, која би могла одговарати структури универзума, помогло је да се математичари ослободе и почну да проучавају апстрактне концепте, без обзира на њихову могућу везу са физичким светом.