Priča o otkriću i imenovanju Plutona u vezi je sa mladim pomoćnikom astronoma i jedanaestogodišnjom devojčicom. Pratite misiju New Horizons na Elementarijumu

Tekst: Jovana Nikolić

U vreme kada se verovalo da božanstva vladaju svetom, logično je bilo da planete koje izazivaju određeno strahopoštovanje, dobiju imena po njima. Ljudima su od antičkih vremena bile poznate planete Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn koje se mogu videti golim okom.  

Na isti način se može uočiti i Uran, koji antički posmatrači neba ipak nisu prepoznavali kao planetu. Uran je zvanično postao planeta tek pred kraj 18. veka, a tradicija davanja imena po mitološkim božanstvima je nastavljena.

Otkriće Urana bilo je prvi značajan korak ka pronalaženju Plutona, koji je i danas misteriozan i neistražen, mada će misija New Horizons vrlo brzo ovo promeniti. U orbiti sedme planete otkrivene su određene nepravilnosti koje je francuski matematičar Urban le Veri u prvoj polovini 19. veka smatrao posledicama gravitacije još neotkrivene planete.

Ubrzo, 1846. godine je otkriven Neptun, ali nepravilnosti su postojale i dalje, pa je pretpostavka da ih uzrokuje još jedna nepoznata planeta nastavila da okupira astronome.

Planeta H

U postojanje devete planete koja uzrokuje poremećaje u kretanju Urana i Neptuna verovao je i Persival Lauel, matematičar i astronom, ali u isto vreme i bogati biznismen koji je 1894. godine osnovao Lovel opservatoriju. Lovel je u početku bio oduševljen mogućnošću postojanja života na Marsu, pa je opčinjenost ovom idejom uticala na osnivanje opservatorije, ali 1905. godine Lovel sebi postavlja nov zadatak.

U svojoj opservatoriji on okreće teleskop prema delu neba na kome bi, prema njegovim proračunima, trebalo da se krije Planeta X. Bezuspešno je tragao za misterioznom planetom više od deset godina, a otkriće Plutona, koji se nalazi na približno istoj lokaciji i najverovatnije bi se i sam Lovel složio da je to njegova Planeta X, nije doživeo.

Nakon Lovelove smrti usledilo je deset godina pravne borbe između njegove udovice i opservatorije oko podele zaostavštine, pa se za to vreme Planeta X uspešno krila jer niko nije ni pokušavao da je pronađe. Međutim, preokret je element svake dobre priče, a otkriće Plutona je gotovo filmska priča sa dugim uvodom, prividnim krajem i preokretom koji uvodi nove, naizgled nebitne likove koji će imati ključnu ulogu u raspletu.

Dolazak novog direktora, Vesta Meluina Slifera na čelo Lovel opservatorije 1929. godine, označava i nastavak traganja za devetom planetom. U to vreme, dvadesetrogodišnji Klajd Tombo iz Kanzasa dobija posao u opservatoriji, nakon što je poslao svoje astronomske crteže Jupitera i Marsa koji su se veoma dopali direktoru.

Ponovo na tragu

Tombo je poticao iz farmerske porodice kojoj je nevereme uništilo sve useve, pa nije mogla finansijski da mu obezbedi upis na fakultet. Međutim, to ga nije sprečilo da se amaterski bavi astronomijom, pa čak i da sam napravi nekoliko teleskopa. Osim toga, njegovi astronomski crteži su mu otvorili vrata opservatorije u kojoj se tragalo za novom planetom, a Tombo je dobio zadatak da sistematski snima deo neba na kome bi ona trebalo da se nalazi.

Teleskop je bio opremljen kamerom koja je snimala noćno nebo u razmaku od dve nedelje. Tombo je posmatrao fotografije u parovima pomoću posebnog uređaja koji je velikom brzinom menjao slike tako da je stvarao iluziju kretanja, slično kao u prvim crtanim filmovima.

U razmaku od dve nedelje, koliko je prošlo između nastajanja dve fotografije koje se smenjuju, misteriozna planeta bi trebalo da promeni svoj položaj za razliku od udaljenih zvezda koje su na fotografijama prividno nepomične.

Nakon godinu dana posmatranja fotografija, Tombo je 18. februara 1930. godine uočio malu udaljenu tačku koja se kreće. Bila je to deveta planeta Sunčevog sistema, a Tombo je bio prva osoba koja ju je videla.

Otkriće Plutona je zvanično potvrđeno 13. marta iste godine, tačno na dan rođenja Persivala Lauela i na dan kada je 150 godina ranije otkriven Uran. Vest se ubrzo proširila čitavim svetom, popunjavajući naslovne strane svih novina. Otkriće nove planete postalo je tema brojnih razgovora, a kada je penzionisani bibliotekar sa Oksforda ovu vest pročitao jedanaestogodišnjoj unuci, planeta je postala na korak bliža dobijanju svog imena.

Venecija i Pluton

Devojčica se zvala Venecija Barni i volela je grčku i rimsku mitologiju o kojima je čitala iz knjiga prilagođenih deci. Znajući da sve do tada otkrivene planete nose imena po mitološkim božanstvima, pitala je: „Zašto se nova planeta ne bi zvala Pluton?“ Preko Oksforda predlog stiže u Lovel opservatoriju, koja je već bila zatrpana predlozima koji su stizali iz celog sveta.

Pravo imenovanja objekta, kao i zasluge za njegovo pronalaženje, pripadalo je Lovel opservatoriji, gde je ime Pluton jednoglasno pobedilo na izboru. Mitološki bog podzemlja, koga su Grci nazivali Had, a Rimljani Pluton, imao je sposobnost da nestane kada poželi, pa su astronomi u ovome videli simboliku koja bi ga povezala sa planetom koja je tako dugo bila sakrivena.

Osim toga, mračno mesto udaljeno od Sunca, na kome se nalazila, podsećalo je na mesto na kome bi bog podzemlja mogao da živi. Astronomi su imali joše jedan razlog da prihvate ovaj naziv. Prva dva slova imena odgovaraju inicijalima Persivala Lauela, zaslužnog za otkriće Plutona.

Nakon zvaničnog prihvatanja imena Pluton, ovaj naziv postaje široko prihvaćen u popularnoj kulturi. Naredne godine iz mašte Volta Diznija rađa se crtani junak istog imena, čuveni pas Mikija Mausa. Deceniju kasnije novi hemijski element dobija naziv plutonijum, a mistična planeta nastavlja da izaziva veliku pažnju do danas.

Nakon otkrića Plutona, Klajd Tombo završava studije astronomije i nastavlja da istražuje udaljena nebeska tela. Otkrio je dve komete i stotine zvezda i asteroida, od kojih jedan nosi njegovo ime. Jedan asteroid je dobio ime po devojčici Veneciji, kao i jedan od instrumenta letelice New Horizons koja se upravo približava Plutonu.

MISIJA PLUTON

podeli
povezano
Ledeni vulkani na Plutonu?
Plavi horizonti na Plutonu