Зашто Нобелова награда за књижевност ове године касни 7 дана? И какве то везе има са Бобом Диланом?
Текст: Јована Николић
Нобелова недеља је почела распоредом са тачним датумом и сатницом доделе ове престижне награде за сваку област. Једна ствар се, међутим, разликовала у распореду – поред категорије ”књижевност” писало је да се по традицији тачан датум држи у тајности. Претпостављало се да је то чиста формалност и да ће награда као и сваке године бити додељена јединог слободног дана у Нобеловој недељи, у четвртак, 6. октобра. Четвртак је већ прошао, али награде и даље нема.
На званичном сајту још увек нема ни саопштења, a светски медији преносе да је Пер Вастберг из Шведске академије наука рекао на конференцији за новинаре 30. септембра да ће лауреат бити проглашен 13. октобра. Том приликом је негирао тврдње да је додела награде одложена због несугласица међу члановима комисије говорећи да је у питању ”чиста рачуница”.
Нобелова награда се сваке године додељује за све области у истој недељи изузев оне за економију коју није увео сам Алфред Нобел и која се додељује понедељком наредне недеље надовезујући се на овај низ раније установљених награда. Вастберг је овогодишњу промену распореда објаснио речима да се чланови Академије састају четвртог четвртка од почетка јесени како би разговарали о кандидатима, а ове године је то 13. октобар.
Награда за књижевност обично засени све друге јер се са резултатима рада лауреата директно сусреће знатно шира јавност него што је то случај са медицином, физиком, хемијом и економијом. Осим тога, љубитељи књижевности често имају своје фаворите и са нестрпљењем ишчекују да ли ће управо они бити награђени. Награда која ове године стиже недељу дана касније због тога је пробудила још веће незадовољство и узнемиреност. Поред Нобелове награде за мир, о награди за књижевност се највише расправља често уз тврдње да су у одабир лауреата умешани различити мотиви неретко политичке природе. Можда је зато 13. октобар погодније тле за рађање нових теорија завере него што би био случај да награда у некој другој категорији није додељена онда када се то очекивало.
Ко је овогодишњи лауреат сазнаћемо за недељу дана, али ко су били кандидати који су остали без награде, сазнаћемо тек 2066. године јер ови подаци престају да буду тајна тек након 50 година. Тако ћемо на дан када буде проглашен овогодишњи Нобеловац сазнати ко су били кандидати 1966. године када су награђени Нели Саш и Шмуел Јосиф Агнон. Овакви подаци из претходних година су открили који велики писци нису никада добили престижно признање иако су више пута номиновани, као и ко су Нобеловци који су пре тога годинама били само кандидати. За сада се на пример зна да је Олдос Хаксли номинован седам, а Карен Бликсен девет различитих година, а никада нису награђени. Осим тога, обоје су били кандидати 1961. године када је Иво Андрић постао Нобеловац. Исте године били су номиновани и Толкин, коме је ово била једина номинација и кога је номиновао једино К.С. Луис, Пабло Неруда који награду никада није добио иако је номинован седам пута, али и Жан-Пол Сартр који је најпре номинован осам пута, а затим и 1964. године награђен, али се овог признања и одрекао.
У ишчекивању овогодишње доделе Нобелове награде, могу се чути различите претпоставке о томе коме би могла припасти. Прошлогодишња добитница Светлана Алексејевич била је тада међу фаворитима на британском сајту за клађење Ladbrokes па се о овогодишњим фаворитима са тог сајта доста прича и пише. Према квотама, највеће шансе да постане лауреат има Харуки Мураками, што би обрадовало његове читаоце широм света. Као могући Нобеловци помињу се и сиријски песник Адонис, чија дела и ставови изазивају велике полемике, и кенијски писац Нгуги ва Тионго који је 1977. године хапшен због критике власти.
Бројне дискусије, али не политичке природе, ове године је изазвао положај на кладионичарским листама једног неконвенционалног књижевника – Боба Дилана. Он свакако није међу првима на листи, али његова квота се из године у годину поправља што изазива расправе да ли Дилан технички уопште може да постане Нобеловац. Док једни кажу да његове песме нису књижевна дела, има и оних који тврде да то што оне не могу да се одвоје од музике чини га блиским драмским писцима чија дела добијају прави смисао тек када се одглуме.