Шта jе алхемиjа? Да ли су алхемичари веровали да су чаробњаци и каква jе њхова веза са модерним наукама?
Савремена научна истраживања су заузела данашњи курс тек пре 400 година, па период коjи jе томе претходио често доживљамо као доба у коме су се разни мистици бавили алхемиjом и сличним непоузданим дисциплинама.
Шта jе алхемиjа? Да ли су алхемичари заиста веровали да су чаробњаци и каква jе њхова веза са модерним наукама? Алхемиjа jе прво била вештина претварања метала у злато и откривања лека за бесмртност. Упркос томе што ниjедан од ова два циља алхемиjе физички ниjе могуће извести, улога алхемиjе у историjи науке jе изузетно важна.
Мада ниjедан алхемичар ниjе остварио немогуће циљеве своjе вештине, током Средњег века алхемиjа jе постала врло распострањена у целоj Европи. Сазнања до коjих су алхемичари успут долазили у своjим истраживањима била су драгоцена и омогућила су развоj првих савремених наука. Зато се каже да jе алхемиjа претеча науке.
ТРАНСМУТАЦИJА
Алхемичари су веровали у трансмутациjу као могућност претварања метала у злато. Како би постигли трансмутациjу, алхемичари су мешали разне препарате и непрестано експериментисали, узалуд тражећи рецепт. Сви ти стални покушаjи алхемичара никад нису довели до трансмутациjе, али су омогућили да се много научи о хемиjи и материjалима. Као узгредни резултат, у алхемиjским лабораториjама су откривени неки непознати елементи и jедињења. Jедно од наjвећих открића из прве половине XIV века био jе алкохол, коме су алхемичари дали назив вода живота (aqua vitae).
ЕЛИКСИР
Еликсир живота (elixir vitae) jе супстанца коjа jе у стању да бескраjно продужи људски живот. Сматрало се да ће еликсир бити течан кад буде откривен, али су неки алхемичари веровали да га има међу камењем, па се елискир називао и камен мудрости. Алхемичари су овоj материjи придавали чудесне особине и сматрали да би еликсир не само продужио живот већ би истовремено могао да трансформише и метале у злато. Наjупорниjи алхемичари веровали су да се еликсир може произвести комбинованим проучавањем астрологиjе, теологиjе, магиjе и разноврсним хемиjским огледима. Забележено jе да око 1350. године извесни Jован од Рупесциса справљао исте еликсире и за очување здравља и за претварање метала у злато. Поjедини, образованиjи алхемичари схватили су да jе стварање еликсира живота немогућ задатак. Они су правили разне, jедноставниjе еликсире коjи нису служили против смрти, већ само за отклањање конкретних болести. Временом су све више умножаво броj еликсира, чиме jе почела производња правих лекова.
СТАРИ ВЕК
Прецизни подаци о старости и пореклу алхемиjе нису познати. Сматра се да jе алхемиjа настала пре 2800 година у Кини као потрага за бесмртношћу. У то време, древном Кином проширило се учење о бесмртности, а трагање за њеним достизањем отпочели су први, примитивни медицинари. Кинески таоисти су помоћу медитациjе, диjета и вежби дисања развили систем техника за коjе су погрешно веровали да могу остварити бесмртност путем унутрашње алхемиjе. Идеjа да се бесмртност можда може достићи некаквим чудесним леком поjавила се у IV веку пре нове ере. Алхемиjска вештина стигла jе са истока у средњевековну Европу преко Арапа коjи су у то доба владали jужном Шпаниjом, Африком и Блиским истоком. Сам назив вештине, алхемиjа, арапског jе порекла.
СРЕДЊИ ВЕК
Упркос великом развоjу алхемиjе, у неким земљама и градовима, краљеви, црквене власти и инквизициjа су сурово прогонили алхемичаре оптужуjући их да се баве магиjом. Многи алхемичари су спаљени на ломачи под оптужбом да су вешци. Међутим, у већини других европских земаља, алхемиjу су финансирали богати племићи. На сваком двору постоjао jе jедан или више алхемичара коjи су у своjим лабораториjима тумачили судбину за свог господара и обећавали му да ће га, пре или касниjе, учинити богатим тако што ће претворити метал у злато. Већина аристократа jе наивно веровала да ће њихов алхемичар открити и лек против смрти. Многи алхемичари су били обични преваранти. Неки су само били авантуристи и занесењаци коjи су у жељи за лаком зарадом своjе лажне рецепте носили од двора до двора. Али, многи алхемичари су били изузетно добро образовани. Били су познаваоци целог тадашњег знања и одлично су разумели металургиjу, медицину, астрономиjу и филозофиjу. Ове науке су изучавали на неком од тада слободних универзитета у Прагу, Базелу, Бечу, Витенбергу, Лаjпцигу или Паризу.
ДОБА ПАРАЦЕЛЗУСА
Наjпознатиjи алхемичар свих времена био jе Парацелзус (1493-1541), необични истраживач коjи jе у своjе доба стекао огромну славу у многим земљама. Његово чудно име Парацелзус jе скраћеница од почетних слова његовог правог имена Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus von Hohenheim. Он се оштро супротстављао употреби до тада уобичаjених лекова неjасног деjства, лечења баjањем и магиjом. Парацелзус jе успоставио модеран приступ медицини. Спроводио jе прве терапиjе помоћу лекова добиjених хемиjским путем. Тако jе почела примена хемиjе у медицини и настанак модерне апотекарске науке, фармациjе. Уз многе противнике, његов рад jе имао и велики броj следбеника. Поред тога што jе био мистик, као и сваки алхемичар, Парацелсус jе иза себе оставио већи броj радова, трактата и канона коjи су касниjе послужили да се утемеље модерна хемиjа, фармациjа, медицина, геологиjа и металургиjа.
УМЕТНОСТ
Током свог златног доба, алхемичари су ову вештину називали Уметност и то не случаjно – ова вештина jе вила на изузетноj цени током позног Средњег века. Обично би млади шегрт учио науку од алхемичара, да би касниjе и сам почео са проучавањем старих рукописа и експериментима у коjима се узалудно покушавало претварање метала у злато. Алхемичар jе био и астролог, тумачио jе звезде и људску судбину, али jе справљао и разне лекове.
ДВЕ ШКОЛЕ
После Парацелзуса, алхемиjа се поделила на модерну, парацелсуску и застарелу, анти-парацелсуску.
Прва jе довела до модерне хемиjе, док други облик алхемиjе све дубље тоне у мистицизам и окултизам.
Алхемичари ове друге школе све ређе изводе хемиjске експерименте и окрећу се трагању кроз таjне рукописе и магиjу. Године 1598. Саломон Трисмосин обjављуjе књигу ”Сjаj Сунца” (Splendor Solis) у коjоj тврди да jе рецепт за еликсир откривен jош у Старом веку и налази се у “кабалистичким и магичним књигама на староегипатском jезику”’. У ову тврдњу почињу да веруjу многи алхемичари друге школе, а броjни мистици и данас тумаче древне египатске симболе, узалудно се надаjући да ће открити еликсир бесмртности или претворити метал у злато.