Позната материjа чини само 4,6 одсто масе универзума. Сва остала маса jе нешто што још не можемо да видимо, измеримо и објаснимо.
Ако при некој згоди, пријему или прослави, желите да забринете савременог физичара, помените му тамну материју. И док сви остали буду одлазили кући, он ће и даље седети у углу и забринуто размишљати. Још 1932. године астроном Јан Орт је приметио да постоји значајна маса у свемиру коју не видимо телескопима. Временом ће се испоставити да је реч о тамној материји, која данас представља једну од највећих мистерија космологије и вероватно један од најтежих проблема савремене науке.
Tамна материја чини 23 одсто универзума, док поред ње постоји и 72 одсто такозване тамне енергије. Позната материjа чини само 4,6 одсто масе универзума. Сва остала маса jе нешто што још не можемо да видимо, измеримо и објаснимо. Са друге стране, данас врло добро знамо које елементарне честице чине видљиву масу. Велике експерименталне машине, као што је LHC у ЦЕРН-у, сада покушавају да испитају каква би могла бити физика непознатих честица које чине тамну материју.
Пре 14 милијарди година, након Великог праска, универзум почиње своју одисеју ширења. Из прве масе се издвајају честице које научници данас називају барионима. То су протони и неутрони, од којих ће настати језгра атома и формирати се сав познати материјални свемир. Међутим, шта се догодило са материјом која није барионска? Од каквих честица је настала тамна материја?
Истражите друга ОТВОРЕНА ПИТАЊА САВРЕМЕНЕ НАУКЕ.