Ко је Џим Брајденстајн, Трампов кандидат за директора НАСА, и какве би биле последице његовог доласка на чело свемирске агенције
Текст: Андреј Самарџија Шушић
Првог септембра ове године амерички председник Доналд Трамп за новог директора НАСА предоложио је Џима Брајденстајна, посланика своје Републиканске партије у Доњем дому Конгреса и представника Оклахоме, што је изазвало опречне реакције у тамошњој стручној јавности. Критичари Трамповог предлога да Брајденстајн води америчку свемирску агенцију пре свега доводе у питање његову стручност јер се никада није бавио науком нити пословима везаним за свемир, док присталице тврде да је његова велика љубав према истраживању свемира утицала да сам стекне велико знање о свемирским технологијама и да је битно што жели да укључи велике фирме које се баве астронаутиком у рад НАСА.
Брајденстајнове присталице тврде и да су управо његове пословне и политичке способности кључне за придобијање политичке и финансијске подршке за несметан даљи рад НАСА која је већ годинама мета критика због великих торшкова које има. Трампов избор је међутим контроверзан за многе из још једног разлога. Наиме, по неписаном правилу за директора НАСА обично се постављају научници, инжењери или бивши астронаути, а никада политичари. Са друге стране, они који подржавају Брајденстајна подсећају да он не би био први аутсајдер на тој функцији јер је још Џон Кенеди 1961. године за свог шефа НАСА поставио адвоката и владиног функционера Џејмса Веба (1906-1992), за ког се временом показало да је био један од најуспешнијих директора НАСА.
Џејмс Џим Брајденстајн рођен је 15. јуна 1975. у граду Ен Арбор, у Мичигену. Породица се касније сели у Оклахому где завршава средњу школу. У војску одлази добровољно 1998. године и постаје морнарички пилот. Учествује у бројним мисијама у Авганистану и Ираку, као и у борби против јужноамеричких нарко-кратела. Војну каријеру завршава као капетан прве класе морнаричких резерви. На Корнел Универзитету стиче диплому из економије, психологије и предузетништва. Пре уласка у политику радио је као консултант у једној приватној фирми, а био је и извршни директор Планетаријума и Музеја ваздухопловства и свемира у Тулси, у Окалхоми.
У Конгрес улази 2012. године као представник екстремног крила Републиканске партије, познатог као Покрет чајанке. Именован је за члана Одбора Конгреса за оружане снаге, а постаје и председинк Одбора за животну средину, који је подређен Одбору за науку, свемир и технологију. Током свог мандата између осталог се истакао негирањем научних тврдњи о глобалном загревању и климатским променама, критиком хомосексуалних бракова, али и подршком за оснивање Канцеларије Владе САД за комерцијалне летове у свемир. Током председничке кампање у САД 2016. године није подржао Доналда Трампа за кандидата Републиканске странке за председника Америке, већ његовог главног унутарстраначког ривала Теда Круза.
Планови потенцијалног директора
Како изгледа финале кандидатуре Брајденстајна за првог човека НАСА? Према процедури за избор кандидата за директоре владиних агенција у САД уобичајено је да се сви номиновани, након што их председник САД званично предложи, повуку из јавности ради припреме за пропитивање пред одговарајућим одборима Конгреса, као доњег, и Сената као горњег дома америчког парламента. Одборе чине искључиво конгресмени и сенатори из владајуће и опозиционе странке. Ова саслушања су отворена за јавност и током њих се проверавају ставови, знање и компетенција кандидата, али и потенцијалне афере, скандали или сукоби интереса.
У складу са тим, 14. новембра одржан је састанак на коме су чланови Одбора Сената за трговину, науку и транспорт, чији је задатак између осталог и да одлучују о кандидатима за директора НАСА, испитивали Брајденстајна. Он их је том приликом уверио да се неће водити партијском линијом у својим одлукама и да неће укидати финансирање НАСА пројеката за истраживање глобалног загревања и климатских промена, као и да сексуално опредељење неће утицати на статус запослених у свемирској агенцији за време његовог мандата. Брајденстајн је такође објаснио и у ком смеру намереава да води агенцију.
Брајденстајн је обећао је да ће подржати све досадашње НАСА планове укључујући и даљи развој њеног свемирског лансирног система као и спејс шатла Орион који треба да омогуће први лет људи на Марс до четврте деценије 21. века, затим теситрање новог НАСА ровера названог Марс 2020, развој мисије Клипер Европа која за циљ има слање беспилотне летелице на Јупитеров месец Европу до 2025. године, завршетак радова на свемирском телескопу Џејмс Веб, слање соларне сонде Паркер на Сунце, рад на новом сателиту NISAR за анализу промена на Земљи, као и развој новог сателита IceSat2 за праћење ледника.
Са друге стране, Брајденстајн је овом приликом најавио и три своја пројекта на која ће се посебно фокусирати. Први је поновно активирање НАСА пројекта започетог за време владавине Џорџа Буша Млађег који за циљ има нове летове људи на Месец и његово даље истраживање. Ова најава је усталасала јавност јер је овај пројекат угашен за време председника Барака Обаме након што је утврђено да би коштао много, а да би учинак био минималан. Други пројекат је даља комерцијализација НАСА летова у свеми. Наиме, Брајденстајн намерава да поред старих произвођача делова за НАСА пројекте попут Боинга и Локхида, укључи и нове компаније које желе да се баве истраживањем свемира попут SpaceX, фирме познатог иноватора Илона Маска, које би полако преузимале и задатке транспорта опреме и људи у свемир, што би могло да смањи НАСА трошкове. Трећи пројекат директно је везан за савезну државу коју Брајденстајн представља. Наиме, Оклахома је рекордер у САД по броју разорних торнада, што једни виде као последицу глобалног загревања, док други попут Брајденстајна сматрају да уместо борбе против климатских промена фокус треба да се усмери на модернизацију система за узбуну због торнада, као и на веће ангажовање НАСА средстава и сателита у праћењу торнада и других врста разорног олујног невремена.
Када ће НАСА добити директорку?
Брајденстајн је на крају тесно, али успешно прошао овај део процедуре за именовање директора НАСА, иако су сенатори у Одбору гласали пре свега по страначкој линији, 14 према 13 у његову корист. Међутим, процедура за избор још увек није завршена јер ова одлука мора да буде потврђена простом већином гласова и у самом Сенату, а још се на зна када ће се одржати седница на којој ће ово гласање бити тема. Већ је пробијен рок од 40 дана, колико кандидати за НАСА шефа у просеку чекају да Сенат потврди њихово именовање. Рекорд по овом питању иначе држи бивши астронаут Ричард Трули, кандидат председника Џорџа Буша Старијег, чије је номиновање 1989. године Сенат коначно одобрио после чак 80 дана чекања.
Међутим, један рекорд је ипак оборен. Наиме, место директора НАСА упражњено је још од 20. јануара ове године, када је Чарлс Болден, бивши асторнаут и први афроамериканац на челу НАСА, поднео оставку као Обамин кадар. Од тада па све до данас функцију вршиоца дужности директора НАСА обавља инжењер Роберт Лајтфут, чиме је оборен рекорд из 1969. године када је инжењер Џорџ Лоу функцију привременог вршиоца дужности директора обављао нешто више од 200 дана. И поред ових одлагања, очекује се да Брајденстајново именовање на крају лако буде потврђено, али ће на спровођење својих планова морати да сачека наредну фискалну годину јер је НАСА буџет за 2018. годину усвојен још прошле године, а ускоро ће бити усвојен и буџет за 2019. након чега трошкови НАСА све до 2020. постају фиксни и не могу да се мењају или преусмеравају.
Титула директора НАСА званично гласи управник Националне ваздухопловне и свемирске администрације и бира се у Сенату на предлог председника САД, а мандат му није временски ограничен. Занимљиво је да је од њеног оснивања, 29. јула 1958, у време владавине председника Двајта Ајзенхауера, па све до данас НАСА имала око 20 директора, а ниједну директорку. Мада су у последњих десет година функцију заменика директора НАСА обављале четири жене за редом, ниједна до сада није изабрана за директорку. Задужења НАСА директора јесу саветовање председника САД о питањима везаним за свемир, истицање приоритета у раду НАСА, као и руковођење самом организацијом и њеним тимовима.