Posle 21 časa komunikacijskog mraka, Kasini se javlja i dobro je! Letelica je uspešno prošla između Saturna i njegovih prstenova u prvom u nizu „zaranjanja“ pre zaslužene penzije
Tekst: N. Zdravković
U sredu 26. aprila, nešto pre 11 časova ujutru po našem vremenu, letelica Kasini je, po komandi inženjera sa Zemlje, okrenula svoju glavnu radio antenu, širine oko četiri metra, i nestala sa radara Nasine telekomunikacione mreže radio satelita (Deep Space Network, DSN). „Tanjir“, koji još od poletanja davne 1997. služi za kontakt sa Zemljom, na kratko je postao štit od potencijalno opasnih čestica.
Razlog je bio oprez. Iako je verovatno sasvim bezbedan (makar za jedan bespilotni orbiter težak dve i po tone), u prostor u koji se Kasini uputio na svom poslednjem putovanju nikada ranije nije kročio neki ljudski artefakt. Naime, samo par minuta posle okretanja antene, Kasini je prošao ravan Saturnovih prstenova, ali kroz pojas između najbližih prstenova i samog gasovitog džina – samo 3000 kilometara iznad njegovih žućkastih oblaka, sačinjenih od kristalizovanog amonijaka.
Posle dvadeset i jednog sata komunikacijskog mraka, NASA je ponovo uhvatila signal, i DSN je uspostavio komunikaciju sa orbiterom u 8 sati i 56 minuta ujutru po našem vremenu, 27. aprila. Dok je „zaranjao“, kako je NASA opisala ovaj manevar, Kasini je imao najbolji dosad vidikovac za ispitivanje – i slikanje – šeste planete Sunčevog sistema. Upravo traje prikupljanje podataka.
Međutim, njegovo poslednje putovanje nije gotovo. Svoje „zaranjanje“ između Saturna i njegovih prstenova Kasini će ponoviti još dvadeset i jedan put, vraćajući se u ekscentričnoj orbiti otprilike jedanput nedeljno, do onog poslednjeg, u septembru ove godine, kada će ga inženjeri usmeriti ka smrtonosnoj Saturnovoj atmosferi.
Tada će se konačno završiti dugo i uspešno putovanje ovog orbitera, koji je, od ulaska u orbitu Saturna 2004. godine, verno izvršio niz zadataka – spustio je Huygens sondu na Saturnov mesec Titan, što je i danas najdalje mesto na koje je uspešno sleteo neki proizvod ljudskih ruku, otkrio sedam novih Saturnovih satelita, a u nizu obilazaka detaljno ispitao mesec Encelad i tamo otkrio prisustvo sastojaka pogodnih za život.
Pogledajte kako izgleda planirano Kasinijevo putovanje. Sive orbite su ranije, a plave predstavljaju poslednjih 22, tokom kojih orbiter prolazi između Saturna i njegovih prstenova. Narandžasta orbita je ona poslednja, zakazana za septembar, koja se završava u atmosferi gasovitog džina:
