Meta-analiza objavljena u časopisu Archives of Internal Medicine pokazala je da ne postoje dokazi da stent kao preventivno sredstvo kod stabilnih pacijenata ima pozitivno dejtvo
Tekst: Katarina Stekić
Direktor star 61 godinu krenuo je u regularnu svakodnevnu šetnju kada je primetio bol u grudima. Iako je bol ubrzo prošao, odlučio je da se javi lekaru koji mu je predložio da uradi koronarnu angiografiju, test kojim se ispituje postojanje zapušenja u krvnim sudovima. U slučaju da zapušenja ima, trebalo bi ugraditi stent. Ova metalna mrežasta cevčica služi u razbijanju suženja krvnih sudova i očvršćavanju njihovog zida, čime se omogućava bolji protok krvi.
Pomalo skreptičan, direktor je iskoristio Internet da se raspita više o tretmanu koji mu je predložen. Našao je u medicinskim naučnim časopisima da bol u grudima može biti posledica problema sa visokim krvnim pritiskom, koje je i sam imao, i da u tom slučaju kao prvu liniju tretmana treba koristiti samo lekove koji snižavaju pritisak. Obavestio je doktora o svom otkriću, na šta je dobio odgovor da „istražuje više“.
Nezadovoljan ovim odogovorom, direktor je obišao više različitih lekara od kojih je jedan bio dr Dejvid Braun, član organizacije RightCare Alliance koja se zalaže za „postavljanje medicine na pravi put“ gde svaki pacijent dobija samo onaj tretman koji mu je neophodan. U saradnji sa Braunom, direktor je dobio posebnu dijetu sa ciljem da smanji višak holesterola u organizmu. Nakon samo tri meseca smršao je sedam kilograma i nikada više nije imao problema sa bolom u grudima.
U drugoj priči glavni junak je pedesetjednogodišnji muškarac iz Misurija koji se žalio na teško disanje. Ovaj pacijent je prošao kroz ruke dr Brauna koji je odbio da ga operiše s obzirom na njegovu istoriju sa Hodžkinovim limfomom u plućima, bolesti koja ima potencijal razvoja metastaze i zbog koje je je pacijent morao da prolazi kroz hemoterapiju. U drugoj bolnici lekari su pretpostavili da tegobe u disanju mogu doći od zapušenja krvnih sudova i predložili su ugradnju stenta.
Ovaj pacijent, za razliku od prethodnog, nije odbio operaciju. Iako je angiogram pokazao da postoji blago zapušenje arterije, pravi razlog tegoba sa disanjem kod ovog pacijenta bilo je očvršćavanje pluća od posledica Hodžkinovog limfoma. Pacijent je umro u bolnici čekajući da ga skinu sa lekova za oporavak od operacije ugradnje stenta koji mu nije bio potreban.
Nepostojeće dejstvo stenta?
Dr Braun sa dr Ketlin Stergiopoulos 2012. godine objavljuje u časopisu Archives of Internal Medicine meta-analizu u kojoj pokazuju nedelotvornost ugradnje stenta. Rezultati su pokazali da ne postoje dokazi da stent kao preventivno sredstvo kod stabilnih pacijenata ima bilo kakvo pozitivno dejtvo, već u najboljem slučaju – neutralno. Ovi podaci, međutim, nisu implementirani u medicinsku praksu. Pacijenti nastavljaju da traže ugradnju stenta za prevenciju srčanog udara, a lekari nastavljaju da im ispunjavaju ”želje”.
Jedno istraživanje iz 2007. godine objavljeno u Journal of the American Medical Association pokazuje da je u proseku potrebno deset godina, od momenta njihovog objavljivanja, da se istraživačka znanja uspešno uklope u medicinsku praksu. Zbog čega se nastavlja sa procedurom koja je očito, kako istraživanja pokazuju, nedelotvorna?
Mogu se pronaći razni pokušaji objašnjenja ovog fenomena. Doktori nekada nisu dovoljno u toku sa istraživanjima u medicini i nastavljaju rigidno da primenjuju stare procedure. Nekada je profitabilnije uraditi proceduru nego ne uraditi je. Za neke procedure se nije pokazalo da nisu delotvorne, isto kao što se nije pokazalo ni da jesu, pa doktori nastavnjaju da ih koriste, isto kao i procedure za koje postoje kontradiktorni nalazi.
U pokušaju da otkriju koja od ovih pretpostavki se najviše odnosi na lekare, dr Braun i njegovi saradnici su organizovali veliki broj predavanja, fokus grupa i istraživanja. Ispostavlja se da se lekari pri preporučivanju stenta rukovode heuristikom zasnovanom na dostupnosti. U psihološkoj literaturi se ovaj termin koristi da bi se označilo ponašanje kada se pri izborima oslanjamo na primere iz sopstvenog iskustva. Prema tome, doktori objašnjavaju da i dalje predlažu ugradnju stenta jer veruju da se na taj način pacijentu smanjuje anksioznost i da će se u slučaju tužbe bolje odbraniti na sudu.
Heuristike ovog tipa mogu dovesti do pogrešnih izbora upravo iz razloga što su ovakvi zaključci nagađanja. Još jedan upečatljiv podatak je da lekari odbijaju da veruju da je stent nedelotvoran jer je logično da otpušavanje krvnih sudova mora pomoći. Međutim, pošto je ljudsko srce ipak komplikovanije od kuhinjske sudopere, samo otpušenje izgleda nije dovoljno.
Stent nije jedina procedura za koju meta-analize pokazuju da nije delotvorna. Studija iz 2013. godine u časopisu The New England Journal of Medicine ispitala je 363 članka kroz čitavu deceniju objavljivalja (2001-2010). Rezultati su pokazali da lekovi koji snižavaju krvni pritisak kod dijabetičara deluju lošije od manje agresivnih tretmana koji ostavljaju krvni pritisak na višem nivou. Neki podaci se protive intuiciji, pa se tako ispostavlja da ceo paket kardiopulmonalne reanimacije nije efikasniji od same kompresije grudi.
Dr Stiven Nisen sa Klivlendske klinike ipak veruje da je poboljšanje situacije na vidiku. Dr Nisen je učestvovao u stvaranju smernica za određivanje stabilnih pacijenata kao potencijalnih kandidata za stent. Zahvaljujući ovim strogim smernicama, frekvenca ugradnje nepotrebnih stentova je značajno opala u periodu imeđu 2010. i 2014. godine i očekuje se dalji pad. Umesto odlaska lekaru, istraživači naglašavaju da treba najpre da pogledamo u svoj frižider i brojimo sebi korake. Najbolja prevencija srčaniih bolesti se nalazi u zdravim svakodnevnim navikama i ishrani.