Нова студија холандских истраживача сугерише да неандерталце није нужно отерала инвазија хомосапијенса пре 40.000 година, већ нешто друго
Текст: Ивана Николић
Истраживање о нестанку неандерталаца показује да, уместо теорије којом су их надмудрили и самим тиме полако отерали хомосапијенси, они, једноставно, нису имали среће, главни су налази студије недавно објављене у часопису Plos One.
Наиме, у време када су се модерни људи појавили у Европи и на Блиском истоку, неандерталска популација је била толико мала да су, тврде научници, лако могле да је „доврше“ природне флуктуације у наталитету, укрштање у сродству, смртност и неједнак однос полова.
Холандска студија под називом Inbreeding, Allee effects and stochasticity might be sufficient to account for Neanderthal extinction сугерише да први модерни људи у Европи нису били супериорни у односу на неандерталце, и поручује да свако ко је оптерећен кривицом преживелих може имати добар разлог да одахне.
„Стандардна прича је да је хомосапијенс напао Европу и Блиски исток где су живели неандерталци, и да их је онда надмашио или надвладао“, каже Крист Васен са Технолошког универзитета у Ајндховену.
„Главни закључак нашег рада је да савремени људи нису били потребан узрок за изумирање неандерталаца. Свакако је могуће да је то била само лоша срећа“, додаје Васен.
Постоји широк консензус у науци да су неандерталци изумрли пре око 40.000 година, након што је талас модерних људи мигрирао из Африке око 20.000 година раније. Оно што остаје нејасно јесте зашто су неандерталци изумрли, и да ли су и коју улогу у томе имали наши преци.
Како би истражили шта је довело до коначног нестанка неандерталаца, истраживачи су моделирали како би њихова популација могла да се понаша током 10.000 година, узимајући у обзир три различита фактора: инбридинг, односно парење индивидуа у блиском сродству, што умањује добро стање популације; затим тзв. але ефекат, где мале популације не успевају да расту због ограниченог избора партнера, премало ловаца и оних који би штитили храну од животиња и неговали децу. Трећи фактор су природне флуктуације наталитета, стопа смртности и неједнак однос полова.
Истраживање је показало да су ова три фактора одговорна за изумирање неандерталаца. Када су се појавили модерни људи, неандерталска популација се кретала између 10.000 и 70.000 појединаца.
„Они би свакако изумрли“, каже Васен.
„Ово више личи на оно што видимо код других врста хоминина. То је природан процес. Врсте изумиру“, додаје он.
За нешто, ипак, јесмо одговорни, додаје Васен: приликом доласка у Европу, модерни људи су можда још више изоловали већ изоловане групе неандерталаца, и тако их учинили подложнијима неком од ова три природна фактора изумирања.
„То нема везе са компетицијом или супериорношћу, већ са фрагментацијом станишта“, објашњава истраживач из Ајндховена.