Robot Fili, koji je sleteo na kometu, prvi put u istoriji čovečanstva, potpuno je ispraznio svoje baterije. Šta se dogodilo?
Tekst: Boris Klobučar
Sletanje nije prošlo onako kako je planirano. Harpuni robta Fili, koji je stigao do komete Čurjumov-Gerasimenko, nisu ispaljeni kako je trebalo, pa je robot dva puta odskočio od površine, to jest sleteo je tri puta. Neki bi rekli – tri puta sleteti na kometu, to je sjajno. Nije baš tako. Ovo sletanje koštalo je Fili neprocenjive električne energije i vremena. Ali to nije ono najgore. Ponovno sletanje znači da je robot sada na drugačijoj poziciji od one na kojoj bi trebalo da bude, na najgoroj poziciji za njega u tom trenutku – u hladu.
Kompletan sistem napajanja robota oslanja se na solarnu energiju. Baterije su povezane sa ukupno osam solarnih ploča koje bi trebalo da prikupljaju energiju Sunca i pretvaraju je u neophodnu električnu energiju. Šest od ovih osam ploča postavljene su na zidove Filija (od kojih je jedna na poklopcu), a dve su takozvani „balkoni“, koji po potrebi mogu da se otkače. Ploče su sastavljene od 1224 silikonske solarne ćelije, debljine 200 milimetara, čija je ukupna površina dva kvadratna metra. Iste ćelije koristi i sonda Rozeta. One su pravljene u LILT (low intensity and low temperature) tehnologiji za uslove niskog osvetljenja i temperature.
Stručnjaci ESA koji rade sa Filijem računali su da će robot dobijati između šest i sedam sati Sunčeve svetlosti na dan, usled rotacije komete na svom putu ka Suncu. Na ovaj način bi se dopunjavale baterije koje su bile na maksimalnom naponu pre polaska sa Rozete, što bi robotu dalo oko 60 radnih sati na kometi. Nakon toga bi otišao u idle mod, odnosno Fili bi zaspao. Problem, kao što smo već pomenuli, nastao je pri sletanju. Nakon dva odskoka, Fili se našao nekoliko metara dalje od svog planiranog mesta za sletanje. Na njegovu nesreću, ovo mesto je u senci litice, a Fili je skoro pa na boku sa jednom svojom „nogom“ u vazduhu. Zato je Fili osunčan samo sat i po vremena dnevno, što je značajno skratilo njegov rad na kometi.
Robot je ipak uspeo da odradi 80 odsto naučnog posla koji je planiran. Podaci su, u uzbudljivoj trci sa vremenom, poslati na zemlju i sada je na naučnicima iz ESA da ih obrade. Poslednjim naporima izveden je i manevar rotiranja Filija za 35 stepeni, čime se povećava osvetljena površina i daje nadu da će se Fili još jednom probuditi. Kometa je trenutno iza orbite Marsa, a najbliže Suncu biće 2015. godine. Tada će Fili biti više osvetljen, pa se ESA nada da će skupiti dovoljno energije da nam se još jednom javi. Držimo mu palčeve.
Misija Rozeta
Sletanje na kometu Čurjumov-Gerasimenko 12. novembra, i sve ono što je tome prethodilo i usledilo, predstavlja trijumf evropske nauke.
Istražite više u seriji tekstova O misiji Rozeta na Elementarijumu