Један од најактивнијих вулкана на свету већ деценијама се помера ка мору – а истраживачи напокон знају зашто се то дешава
Фото: Wikipedia
Текст: Ивана Николић
Етна је активни стратовулкан који се налази на источној обали италијанског острва Сицилија, близу градова Месина и Катанија. То је и највиши вулкан у Европи – издиже се на око 3320 метара надморске висине, али ваља рећи и да сама висина зависи од ерупције. Тако је Етна данас за 51 центиметар нижа него 1865.
Етна је и један од најактивнијих вулкна на свету – готово да је у непрекидној фази ерупције. Иако је много пута изазвала велику материјалну штету, Етна се, ипак, не сматра претерано опасним вулканом – па тако неколико стотине хиљада људи живи у њеној сенци.
Велика је вероватноћа да сте горе наведене ствари знали; можда не све, али половину сасвим сигурно. Међутим, оно што мало ко зна јесте да Етна „клизи“ у Јонско море већ неколико деценија, и то 14 милиметара сваке године. Наравно, ово се не дешава брзо – истраживачи сликовито кажу да се миграција вулкана ка мору одвија споро, чак неколико пута спорије од раста наших ноктију на рукама!
Геологе је одговор на ово питање дуго мучио, поготово због чињенице да би „колапс“ Етне директно утицао на животе милиона људи.
„Масивно обрушавање била би катастрофа за огромну и густо насељену област“, објашњава Борис Бенке, вулканолог са Етна опсерваторије са италијанског Националног института за геофизику и вулканологију.
А онда се, негде средином октобра, и појавио одговор на ово питање, у студији објављеној у часопису Science Advances. Наиме, тим Лорелије Урлауб са немачког Хелмхолц центра за истраживање океана у Килу, тврди да је гравитација примарна сила која помера југоисточне обронке Етне у море. Они кажу да магма такође игра улогу, али далеко мање значајну него што су многи истраживачки тимови пре њих мислили.
Како је немачки тим уопште дошао до овог закључка?
Они су се фокуслирали на југоисточне обронке планине-вулкана, јер сматрају да је то његов најмобилнији део, те су испод њих поставили подводне транспондере – уређаје за бежични пријем и слање радио или електронског сигнала. Ови транспондери су имали сензоре за притисак који су бележили и најмању кретњу на обалном боку Етне. Уређаји су такође бележили међусобан однос тих кретњи, што је значило да је тим могао да открије колико се бочне стране вулкана померају у односу на његове стабилније делове. Чињеница да се велике деформације, тј. покрети дешавају и далеко од врха, којим доминира магма, сугеришу да је гравитација главни разлог померања овог дела Етне.
Нека од пређашњих истраживања такође су ишла у овом смеру доказивања да је гравитација главни „кривац“. Она, као и последње које је објавио тим професорке Урлауб показују ,,да консензус иде ка померању које је узорк гравитације као доминантном механизму“, коментарише Урлауб.
Ипак, истраживачи попут Бенкеа упозоравају да „је тешко дати дефинитивну слику уколико се методи које су аутори користили не примењују током много дужег временског периода“.
Што се тиче колапса дела вулкана у море, подаци до којих је немачки тим дошао кажу да је он могућ, али Урлауб тврди да још нема довољно информација како би то стопостотно тврдила. Геолозима је потребно да неколико деценија посматрају објекат и податке које добијају пратећи га пре него што са сигурношћу направе разлику између нормалног и брзог клизања терена.
Тренутно нема индиција да ће доћи до непосредног колапса падина Етне, али, с обзиром на чињеницу да не постоје подаци о неким сличним инцидентима, не постоји шанса да се предвиди неко веће обрушавање бока вулкана. Стога и не чуди зашто је Етна један од највише праћених и проучаваних вулкана на планети!