Naučnici sa MIT-a su uspešno vratili sećanja izgubljena usled retrogradne amnezije, koja se javlja kao posledica ozbiljne povrede mozga, Alchajmerove bolesti, traumatičnih i raznih neuroloških događaja
Tekst: Jelena Mijatović
Naučnici sa MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) uspešno su vratili sećanja izgubljena usled amnezije. U istraživanju su koristili laboratorijske miševe sa hemijski izazvanom retrogradnom amnezijom, koja se javlja kao posledica ozbiljne povrede mozga, Alchajmerove bolesti, traumatičnih i raznih neuroloških događaja.
Prilikom istraživanja korišćena je optogenetika – tehnika koja je kombinacija genetike i optike. Ona svetlom kontroliše neurone koji su genetski modifikovani da budu osetljivi na svetlo.
Grupa naučnika je 2010. godine dokazivala da postoji populacija neurona u mozgu koji su zaduženi za aktiviranje nekog sećanja. Koristili su optogenetiku, tj. dodavali proteine neuronima tako da bi oni mogli da se aktiviraju pomoću svetlosti. Populacija neurona koju su istraživali nalazi se u hipokampusu.
Na početku najnovijeg istraživanja naučnici su miševima stvorili traumatična sećanja. Bili su istrenirani da povežu određenu komoru sa blagim elektroškom stopala. To je dovelo do očekivane reakcije kod miševa – „skamenjivanja“. Posle nekog vremena, iako nije bilo tretiranja elektrošokovima, reakcija se nije promenila i miševi su se zamrzli kad god bi bili u toj komori.
Zatim su izdvojili neurone koji su bili aktivni prilikom pozivanja sećanja i u novoj grupi miševa, pre istog tretmana, te neurone modifikovali su optogenetikom. Retrogradna amnezija je miševima izazvana inekcijama anisomicina, supstance koja zaustavlja sintezu proteina i ojačavanje nervnih veza, što je jako bitno za šifrovanje sećanja.
Posle vraćanja u komoru, miševi nisu imali istu reakciju, tj. nisu imali nikakva sećanja na traumatično iskustvo. Naučnici su zatim koristili plavo svetlo da bi stimulisali neurone za aktivaciju sećanja. Miševi koji prethodno nisu imali strah od ulaženja u šok-komoru odjednom su počeli da ispoljavaju strah.
Naučnici već dugo debatuju o efektima amnezije. Da li ona oštećuje nervne ćelije tako da one nisu više u stanju da skladište informacije, ili dovodi do toga da su sećanja jednostavno blokirana i da ne može da im se pristupi? Većina naučnika se zalaže za teoriju skladištenja.
Direktorka Instituta Riken iz Japana i profesorka odeljenja za biologiju sa MIT-a, Susumu Tonegava, smatra da je teorija većine najverovatnije pogrešna; amnezija je problem pogoršavanja povratka sećanja.
Ovo najnovije istraživanje je pokazalo da usled amnezije miševi nisu izgubili sećanja, već samo nisu mogli da im pristupe. Problem je naime u vezi između neurona, a ne u gubitku podataka.
Tomas Rajan, istraživač sa MIT-a i jedan od autora studije, rekao je da ona omogućava naučnicima da odvoje mehanizam za skladištenje sećanja od onih koji organizmu dozvoljavaju da formira i da se priseti sećanja.
„Ojačavanje sinapsi neurona koji se aktiviraju prilikom formiranja sećanja je krucijalno za sposobnost mozga da pristupi određenom sećanju ili da se nečega priseti“, rekao je Rajan. Tonegava je dodala da se „prošla sećanja ne mogu obrisati, ali mogu biti izgubljena i nepristupačna“.
Rajan i Tonegava su zaključili da će ova studija podstaći nova istraživanja na polju biologije memorije. Rezulati još ne mogu da pomognu ljudima sa amnezijom i jako je teško vršiti ovakva ispitivanja na ljudima, delimično zbog etičkih razloga jer je proces invazivan, ali i zbog toga što su označili sećanja u mozgu pre nego što su ona naučena.