Недавно објављени рад у часопису Space Weather открива колико је значајна и заборављена Хисако Којама, која је око 40 година пратила Сунчеве пеге
Текст: Јована Николић
Часопис Space Weather, чији је издавач Америчка унија геофизичара, недавно је објавио рад у коме нема никаквих нових открића, али који доноси елементе једне сасвим нове биографије која може стајати уз заборављено име Хисако Којама. Интернет претрага овог имена не води даље од свежих вести о овом раду које су пренели многи светски медији, а чак ни на Википедији не постоји ниједан податак о овој астрономкињи аматерки, коју је крајем прошле године један истраживачки тим поставио раме уз раме са Галилеом Галилејем када је у питању посматрање Сунчевих пега.
Међутим, овај рад, који потписују Делорес Книп са Колорадо Универзитета у Болдеру, Хуиксин Лиу са Кјушу Универзитета у Фукуоки, и Хисаши Хијакава из Јапанског друштва за промоцију науке у Токију, поново разматра значај Хисако Којаме. Подаци које је она прикупила о Сунчевим пегама сматрају се непроцењивим због чињенице да је до њих дошла само једна особа радећи на истом телескопу 40 година и користећи све време исте методе. У својој архиви оставила је више од 10.000 цртежа.
Мада је за заједницу професионалаца који се баве свемиром Којама до пре неколико година била готово непозната, међу астрономима аматерима је била већ раније цењена, а у послератном Јапану се бавила популаризацијом науке и била једно од лица које су најчешће сретали посетиоци Токијског научног музеја. У овој установи се запослила тако што је 1944. године послала своју прву скицу Сунчевих пега, а две године након тога директор Исеиј Јамамото позвао је да се бави посматрањима.
Којама није имала формалног астрономског образовања. Рођена је у Токију 1916. године и највише што је од школовања могла да добије било је похађање средње школе за девојчице. Са друге стране, многе њене вршњакиње тридесетих година прошлог века нису имале ни ту прилику. Убрзо након тог периода, почиње да се бави посматрањем звезда, а када је добила свој телескоп, њена окупација постале су Сунчеве пеге. Само три године касније, 1947. године, скицирала је највећу Сунчеву пегу 20. века.
У оквиру истраживања Сунчевог циклуса, међународни истраживачки тим, предвођен Хосеом Вакером са Универзитета у Екстремадури, крајем 2016. године реконструисао је све Сунчеве пеге о којима постоје подаци од прве посматране телескопом 1610. године. Претрага је довела до Којаминих радова, а тим је истакао петоро људи чија су посматрања најзначајнија. Међу њима била је и Хисако Којама, баш као и Галилеј. Ови подаци су од великог значаја за боље разумевање магнетне активности Сунца, њених промена током времена и утицајa на Земљу.
Сунчеве пеге су привремене тамне тачке на површини ове звезде и представљају подручја интензивне магнетне активности. Магнетно поље Сунца има утицај на живот на Земљи јер покреће све соларне активности, а неке од њих могу да утичу на радио комуникацију. Управо овакве активности, међу којима су Сунчеве бакље и короналне експлозије, углавном се дешавају у периодима када има више Сунчевих пега.
Поред посматрачког рада и обимног архивирања резултата, Којама је писала за билтене музеја, часописе за астрономе аматере, а посетиоцима музеја често објашњавала астрономске феномене и како функционише посматрачка опрема. Организовала је велики број специјалних догађаја, као и посматрања помрачења Сунца.