Ђероламо Кардано, ренесансни италијански математичар и полихистор из 16. века, био је успешан шахиста и коцкар. Написао је књигу Liber de ludo aleae(Књига о играма на срећу) када је имао само 25 година, која је садржала вероватно прво систематско бављење вероватноћом (као и део о ефикасним методима варања)
Фото: Wikimedia
Текст: Ђорђе Петровић
И мада су древни Грци, Римљани и Индијци били познати као страствени љубитељи коцке, нико од њих није покушавао да разуме који математички закони владају насумичношћу. Стога поменута књига објашњава – сада очигледан, а у то време револуционаран – увид да, уколико насумични догађај има неколико једнако могућих исхода, вероватноћа да ће доћи до било којег појединачног исхода једнака је пропорцији датог исхода према свим могућим исходима. То је био једини озбиљан рад на тему вероватноће све до појаве Паскаловог дела у 17. веку. Током читавог живота Кардано је имао проблема са недостатком новца, углавном због својих коцкарских навика, а 1570. оптужен је за јерес након што је објавио хороскоп Исуса Христа, па га је Инквизиција ухапсила и провео је неколико месеци у затвору. Сматра се да је предвидео тачан датум сопствене смрти, али се такође тврди да се то предвиђање остварило тако што је себи одузео живот баш тог дана.