Природа је већ решила многе технолошке загонетке – све што треба је да их ископирамо
Текст: Марија Видић
У своjим броjним свескама, Леонардо да Винчи цртао jе наjразличитиjе механичке животиње, укључуjући птице, вилине коњице, па чак и механичког човека-витеза. За већину његових нацрта много касниjе утврђено jе да их jе било немогуће конструисати тако да “машине” заиста буду функционалне, док се за витеза претпоставља да jе некада можда и био направљен, да jе могао да се креће, помера руке, главу, вилицу…
Да Винчи jе овог витеза правио како би удовољио свом покровитељу Лудовику Сфорци, заљубљенику у оружjе и уопште опрему за рат. Витез jе требало да служи као забава у палати “Сфорца” у Милану: на врхунцу забаве, када се окупе све званице, витез jе требало да се поjави и веома театрално покаже своjе способности забављаjући и одушевљаваjући миланску аристократиjу.
Но, Да Винчи ниjе радио на овим машинама само зарад користи, већ jе као проналазач и научник био фасциниран природом, студиозно jе проучавао и покушавао да jе имитира, испитуjући све њене законе. Био jе фасциниран летењем па jе током живота направио огроман броj студиjа о анатомиjи птица и начину на коjи успеваjу да лете.
У свесци датираноj на 1505. годину са 18 мањих страница димензиjа 21×15 центиметара коjа се данас налази у библиотеци “Реале” у Торину, Да Винчи jе наjпре записао своjа размишљања о летењу птица, да би онда понудио механизам за летење човека. Међу неколико планова машина за летење скицирао jе и jедрилицу и направу налик хеликоптеру – све по узору на птице. Зна се да jе желео да своjе машине испроба на брду у близини Фиренце, али у томе ниjе успео.
ЧОВЕК–ПТИЦА
Сматра се да jе Леонардо прву летећу машину нацртао 1490. године. Била jе то огромна летелица коjа jе подсећала на слепог миша. Да би се покренула крила, човек-летач морао jе да користи и руке и ноге. Иако знамо да летелица никад ниjе направљена, ово jе за то доба било невероватно достигнуће и инспирациjа за броjне друге покушаjе. Неке од ових машина конструисане су по Да Винчиjевом нацрту и тестиране у XXI веку – поjедине су се показале као врло успешне, док су друге биле тотални промашаj.
Орнитхоптери, летелице са крилима коjа током летења праве покрете налик птицама, нису само маштариjа из давнина, стариjа и од Леонарда, већ се израђуjу и у 21. веку.
Човек jе од давнина копирао природу. Зашто и не би када међу њеним створењима постоjе савршене живе направе чиjи изглед, начин живота и особине не само да инспиришу ствараоце већ се могу у потпуности пресликати и украсти као добре идеjе за човеково стваралаштво. Природа jе тако решила многе од наjвећих технолошких загонетки из области хемиjе, производње енергиjе и хране, транспорта, амбалаже…
Занимљиво jе да jе човек тек у 20. веку сковао термине коjи описуjу имитациjу природе у технологиjи. Амерички проналазач Ото Шмит jе трансфер идеjа од биологиjе ка технологиjи назвао биомиметика, а термин бионика смислио jе 1960. психиjатар и инжењер Џек Стил описуjући “науку система чиjе су неке од функционалности пресликане из природе” . Међутим, оваj термин с временом jе почео да означава употребу вештачких делова тела коjима се електронски управља, као и повећање људске моћи захваљуjући употреби таквих помагала (натприродна снага). Уместо тога, од осамдесетих година 20. века углавном се говори о биомимикриjи – науци и технологиjи коjе, инспирисане природом, покушаваjу да реше проблеме човечанства.
Људи коjи се баве проналазаштвом инспирисаним природом, нетремице посматраjу свет око себе – биљке, животиње, микробе, инсекте… покушаваjући да схвате како они функционишу, да уоче обрасце, системе, облике, боjе. Биомимикриjи jе веома допринео развоj технологиjе – микроскопа коjи jе увеличао предмете мерене нанометрима, камере коjе могу квалитетно да сниме и успорено репродукуjу некада невидљиве догађаjе, разних оптичких уређаjа, возила…
КАО СПАJДЕРМЕН
Примера биомиметике у последњих неколико децениjа има неброjено. Поменимо само “мачjе очи” коjе су добиле изузетно распрострањену употребу. Мачке, кучићи и jош неке животиње на оку имаjу рефлективни слоj коjи се налази иза мрежњаче. Он одбиjа светло коjе стиже до мрежњаче и враћа се назад у око, па оно почиње да jе емитуjе.
Затим, чичак трака – направио jу jе четрдесетих година Шваjцарац Жорж де Местрал, човек коjи jе редовно чистио свог пса од чичака. После jедне велике шетње по Алпима, скинуо jе чичкове са пса и ставио их jе под микроскоп – видео jе гомилу кукица и петљи коjе су се мрсиле у било коjу мекшу површину. Требало му jе пар година да патентира производ, али данас, захваљуjући томе, сасвим мала деца могу сама да се обуваjу, а неброjено других производа у свом саставу има чичак траку.
Компаниjа Леново дизаjнирала jе неке од лаптопа из престижних сериjа пажљиво посматраjући животиње. На пример, стопице од лаптопа, коjе служе да уређаj не клизи са стола, направљене су као jастучићи налик мачиjоj шапи. Пера на вентилатору направљена су у облику коjи врло подсећа на крила сове, птице коjа лети готово бешумно.
Познати пример jе и “геко трака”, за коjу jе идеjа украдена од гмизавца чиjе ножице са доње стране прекриваjу милиони микроскопских длачица. На развоjу ове траке jош се ради, а циљ научника jе да створе материjал са усмереним приањањем. Он ће се лепити на глатку површину, али ће престати да приања уколико се промени смер приањања, односно контактни угао са подлогом. По том систему Спаjдермен, бар у филмовима, успева да рукама “хода” по плафону.
НОВА ИНДУСТРИJСКА РЕВОЛУЦИJА
Последњих година биомимикриjа се интензивно популарише – броjне компаниjе укључиле су се у истраживања и производњу инспирисану природом, а наjразличитиjе организациjе – укључуjући и оне коjе редовно упозораваjу на пребрзо изумирање врста – покренуле су разне проjекте како би анимирале jавност и скренуле пажњу на jедан сасвим нов поглед на згртање профита и зелену производњу.
Зоолошки врт у Сан Диjегу започео jе програм биомиметике jош пре пет година, а недавно jе завршена студиjа о потенциjалном економском утицаjу биомиметике на економиjу САД. Процењено jе да би она за 15 година могла годишње да помогне у остваривању око 300 милиjарди долара профита, а уз немерљиву корист за животну средину, захваљуjући и смањењу загађења, уштедела би и око 50 милиjарди коjе се троше на еколошке санациjе.