За свакога ко је гледао филм Добри Вил Хантинг било би интересантно да сазна да је инспирисан Сринивасом Рамануџаном (1887–1920)
Фото: Wikimedia
Текст: Петар Нуркић
Иако је интерес за математику показао још у раном детињству, овај индијски математичар није имао формално математичко образовање будући да је био изузетно сиромашан. Иако изузетан у математици, био је изразито лош у свим осталим школским предметима, због чега не успева да заврши школу. Упркос томе значајно је допринео развоју математичке анализе и теорије скупова. Радио је и на елиптичким функцијама, аналитичкој теорији бројева и бесконачним низовима. У свет математике је ступио када је у новинама наишао на математички проблем чије је решење послао писмом на Кембриџ. Слање одговора на математичке проблеме постављене у часописима био је једини начин да се задржи у свету математике. Након тога добија стипендију, а затим и признање у рангу доктората захваљујући свом ментору и пријатељу Годфрију Хардију. Рамануџанова биографија била је и инспирација за књигу Роберта Канигела „Човек који је познавао бесконачност“. Умро је у 33 години, од туберкулозе проузроковане посебном брахманском исхраном. После смрти пронађене су његове три књиге бележака које су садржале на хиљаде резултата који су инспирисали радове математичара деценијама после тога. Нека његова открића тек данас налазе примену у кристалографији и теорији струна.