Да ли сте знали да вожња на ролеркостеру и банџиџампинг могу убрзати процес избацивања камена из бубрега; да нас шимпанзе у зоо врту имитирају слично и скоро у истој мери као и ми њих и да је наша пљувачка заправо одлично средство за чишћење? Ово су само нека од научних открића овогодишњих лауреата Иг Нобелове награде
Илустрација: www.improbable.com
Текст: Анђела Мрђа
Иако на први поглед могу изгледати смешно, ова открића ипак нису научно неоснована. Стога је истина оно што за њих кажу сами покретачи награде – да су то „достигнућа која ће вас најпре насмејати, а потом натерати на размишљање“.
За разлику од Нобелових, Иг Нобелове награде додељују се за 10 „најоткаченијих“, тривијалних научних достигнућа. О њиховом сатиричном карактеру сведочи и сам назив, настао од игре речи ignoble (несврсисходно) и презимена чувеног иноватора Алфреда (Нобела).
Манифестација која представља пародију доделе праве Нобелове награде осмишљена је тако да што више подсећа на њу. Наиме, сваке године у октобру, на Универзитету Харвард, у једној од његових најлепших дворана, церемонија се одвија на готово исти начин као она која ће се догодити неколико дана касније, када се буде уручивала права Нобелова награда. Ипак, неколико правила чине је изузетном.
Једно од њих, тиче се самог излагања које се изводи два пута. Први пут, учесници имају свега 24 секунде да објасне свој рад, док су приликом другог приморани да га опишу у седам речи. Потом, након што су прошли први круг селекције, учесници чији су радови изабрани сада имају 60 секунди за објашњење.
Тако су Марк Мичел и Дејвид Вортингер открили да вожња на ролеркостеру и банџиџампинг могу убрзати процес избацивања камена из бубрега. Мада на први поглед смешно, ово откриће постаје релевантно када се у обзир узму тврдње великог броја људи са овим проблемом који наводе да су им споменуте адреналинске активности поспешиле и убрзале овај иначе спор и болан процес.
Друга група истраживача, награђена за допринос из антропологије, коју чине Томас Персон, Елен Медсен и Габријела-Алина Сосијек прикупила је довољно доказа посматрајући понашање шимпанзи и посетилаца у зоолошком врту, који су поткрепили тезу према којој шимпанзе имитирају људе на сличан начин и у скоро истој мери као и људи њих. Имитација је један од основних облика учења и социјализације која се најчешће приписивала људима. Међутим, истраживачи су овом приликом установили да су јој и шимпанзе једнако склоне, више него што се то раније мислио.
Када је у питању биологија, група од осам истраживача образложила је како стручњаци за вино могу на основу мириса открити присуство муве у чаши. Као инспирација за њихов рад послужило је истраживање објављено у мају ове године у часопису Journal of Chemical Ecology у ком се наводи да женске воћне муве испуштају феромон јаког, непријатног мириса, лако препознатљивог људима, а посебно сомелијерима, који на тај начин могу да препознају ако је на чашу слетела чак и једна једина мува.
Четврта по реду Иг Нобелова награда уручена је групи која је путем експеримента утврдила да нас инстинкт није варао сваки пут када смо користили сопствену пљувачку за чишћење мањих, финијих површина, попут ручног сата на пример, с обзиром на то да се пљувачка у неким случајевима показала као делотворнија од хемијских средстава за чишћење.
Доктор Акира Хориучи добитник је Иг Нобелове за медицински извештај под називом „Колоноскопија из седећег положаја: лекције из аутоколоноскопије“. Преглед дебелог црева никада није пријатан, а откриће доктора Акире Хориучија могло би да га олакша барем мало. Експериментишући на самом себи, Хориучи је установио да је седећи положај током прегледа ипак мање непријатан у односу на преферирани, лежећи. И позвао на даља истраживања из ове области.
Иг Нобелова награда за књижевност припала је групи истраживача која је установила да људи приликом куповине компликованије техничке робе скоро никада не читају упутства за употребу. Ово истраживање инспирисано је жалбама произвођача на купце који не читајући упутства, често неправилно поступају са техником, док са друге стране, купци изјављују да су упутства која добијају углавном предугачка и прекомпликована за читање. Добитници Иг награде за књижевност решење су видели у расветљавању овог свеприсутног проблема које би послужило као подстицај за произвођаче да пишу једноставнија и краћа упутстава чиме би повећали и њихову читаност.
Иг Нобелова награда за нутриционизам додељена је Џејмсу Колу који је израчунао да су канибали уносили далеко мање калорија од људи који се хране животињским месом. Тако се испоставило, како Кол истиче, да је нутритивна вредност људског меса заправо веома ниска и да су разлози за канибализам били углавном социјалне и културолошке природе.
Награда за мир додељена је групи аутора која је истраживала учесталост, мотиве и ефекте псовања и вике током вожње. Они су установили да агресивност током застоја у гужвама (посебно уочена код возача у Шпанији) није безазлена с обзиром на чињеницу да значајно утиче на повећање броја удеса.
Иг Нобелова награда за репродуктивну медицину припала је групи истраживача за коришћење поштанских маркица приликом тестирања нормалног функционисања мушког полног органа. С обзиром да импотентност у одређеним случајевима може бити индикатор озбиљнијих обољења попут дијабетеса, научници су развили метод којим се потенцијална опасност од ових немилих исхода може успешно елиминисати. Разлику између психогенетске и импотентности која у основи има физички узрок, могуће је утврдити на основу јављања или нејављања ноћних ерекција које је, према овим ауторима, најлакше проверити вечерњим лепљењем поштанских маркица у интимној регији и јутарњим упоређивањем стања.
Последња Иг Нобелова награда, уручена је групи економиста који су истражили колико су Вуду лутке за шпенадле са ликом шефа ефикасне за избацивање беса запослених. Према овим ауторима, несугласице са шефом неретко имају негативне финансијске последице по фирму која би, према њиховом мишљењу, могла бити смањена овим уникатним терапеутским приступом.