Током пута од 76 година, Халеjева комета стиже сасвим до периферије Сунчевог система, да би се потом вратила све до Земљиног комшилука
Текст: С. Бубњевић*
Година 1910. Градић Juvisy-sur-Orge, јужно од Париза. Астроном и спиритиста Камил Фламарион из своје надалеко чувене опсерваторије у овом градићу објављује да реп Халејеве комете садржи отров који ће побити живи свет на Земљи.
Била је то узбудљива година – након што се у јануару на небу појавила такозвана Дневна комета, која се 17. јануара могла запазити и голим оком по дану, у априлу је близу Земље прошла чувена Халејева комета. Она се на ноћном небу могла видети од 10. априла па све до маја месеца, а пошто је прошла релативно близу Земље, призор на небу је био спектакуларан.
Будући да је то био први пролазак ове комете поред Земље откако је измишљена фотографија, тада су начињене и њене прве слике (на фотографији), а обични људи и астрономи су је посматрали са одушевљењем.
Међутим, тада начињена спектрална анализа је показала да реп комете садржи цијаноген, изузетно отрован, безбојан гас, а Фламарион је тврдио да ће овај гас у атмосфери уништити сав живи свет.
Пошто је широм Француске био познат као аутор бројних популарних књига, Фламарион је звучао довољно убедљиво и његове најаве су многи људи схватили сасвим озбиљно.
Завладала је масовна хистерија.
Док је реп комете на небу остављао спектакуларан видик, људи су живели у паници, масовно су куповали гас маске, а општа параноја је доводила и до затварања у санаторијуме. Други астрономи су одбацили Фламарионову теорију, будући да се гас довољно распршио да није изазвао никакве ефекте.
У дугој историји долазака и одлазака свакако најпознатије од свих комета, ово није био први пут да је Халејева комета изазвала масовну панику. За њу се знало у праисторији, а посматрачима неба је била добро позната од 240. године пре нове ере. Но, вековима је збуњивала људе, често изазивајући страх.
Током историје су јој приписиване разне легенде, а поклопила се и са многим важним догађаjима попут битке код Хеjстингса (на слици).
У сасвим разлитчитим епохама, људи су веровали да наjављуjе скору пропаст света, док су током средњег века вештице спаљиване сваки пут кад би се поjавила.
Кад би видели Халејеву комету, све до 18. века посматрачи на Земљи нису знали да ли jе ту реч о различитим телима или о jедноj истоj комети која се изнова појављује.
И онда је 1682. ову комету посматрао млади енглески астроном Едмонд Халеј, који се тада селио у градић Излингтон, где ће се исте године оженити.
Халеј ће дуго памтити необичну појаву на небу. Двадесет три године каснијеон ће први објаснити да је тело које је видео, као и небеске појаве из 1531. и 1607, представљају једну исту комету.
Комета jе у уметности приказана на разне начине. Једна од представа налази се на чувеној таписерији која представља битку код Хејстингса. Но, комета се такође јавља и на слици Богоjављење, коjу jе направио славни фирентински сликар Ђото. Он jе комету видео 1301. године, а у његову част jе космичка сонда за истраживање ове комете названа управо „Ђото“.
Одбацујући сасвим Аристотелово објашњење да су комете светлеће појаве у атмосфери, Халеј добро запажа да је реч о небеским телима која круже око Сунца исто као планете. И први израчунава период њеног појављивања.
Халеј тако израчунава да се комета изнова поjављуjе приближно сваке 76. године, а да мале промене у тим периодима изазивају гравитациони утицаји планета на њеном путу кроз Сунчев систем.
На основу тога он предвиђа да ће поново бити виђена 1758. године, а његова се прогноза испоставља као тачна. Међутим, пошто у међувремену умире, сам Халеј не дочекује њен нови долазак, али сама комета добија име по њему.
Мада се изузетно ретко може видети, период обиласка Халејеве комете око Сунца је такав да је једина комета коју човек може видети голим оком два пута у животу.
У новије доба, она и фасцинира људе зато што траjе колико и jедан људски живот – тако jе амерички писац Марк Твен рођен и умро баш оних година кад се комета поjавила.
Комете, као и планете, круже око Сунца. Као што је још Халеј закључио на основу Кеплерових закона, њихова путања такође има облик елипсе, али је она изузетно издужена у односу на путању планета.
Зато само jедан део своjе револуције, односно кретања око Сунца, комета проводи у његовој близини, док већи део пута пролази у далеким пространствима.
Халеjева комета тако стиже сасвим до периферије Сунчевог система, до планете Нептун, да би се потом вратила све до Земљиног комшилука и прошла између Меркура и Венере, током путовања које траjе целих 76 година.
Халеjева комета jе последњи пут виђена 1986. године, а њен следећи долазак се очекуjе за пола века – у јулу 2061. године.
Језгро Халејеве комете, сачињено од леда и прашине, веома jе мало и не прелази 15 km по наjвећоj димензиjи (на фотографији из 1986). Изузетно jе тамно, што га, као и код других комета, чини одличним апсорбером Сунчеве енергиjе.
Међутим, зашто приликом проласка нашим комшилуком Халејева комета изгледа тако сјајна?
Док прилази унутрашњем делу Сунчевог система брзо се греjе и лед коjи садржи се претвара у гас, који у простор око jезгра са собом носи и честице прашине.
Комета сjаj дугуjе светлости Сунца, коjа се расеjава на овим честицама, али и гасу коjи побуђен, исто Сунчевим зрачењем, емитуjе карактеристичне боjе (по коjима се може и утврдити његов хемиjски састав).
Халеjева комета сваким повратком губи део материjала од кога jе саздана, и оставља траг прашине коjи наставља да се креће сличном путањом.
Сваке године у маjу и октобру Земља пресеца оваj траг, а на небу се указуjу – метеори.
Чекајући њен следећи долазак 2061. године, лепота метеора сваке године подсећа како и комете имају свој крај.
*Рецензија текста: Игор Смолић, Инстутит за физику у Београду