Недавно објављено истраживање са Универзитета у Оксфорду показује да голубови своја сазнања преносе следећим генерацијама
Текст: Јована Николић
Способност преношења знања, њиховог очувања и унапређивања кроз генерације можда и није тако ексклузивно људска особина како се раније претпостављало. Тачније, нека врста кумулативне културе уочена је и раније међу појединим врстама примата, али ново истраживање са Универзитета у Оксфорду показује да слично понашање постоји и код животиња које се много више разликују од људи – код голубова.
Такао Сасаки и Дора Биро, са Одељења за зоологију Универзитета у Оксфорду објавили су недавно у часопису Nature Communications рад у коме је један од закључака да голубови не само да преносе знање на нове генерације, већ ученици проналазе и ефикаснији начин да дођу до циља него њихови учитељи.
Истраживање је рађено на голубовима писмоношама (Columba livia), односно онима који се одгајају у голубарницима и познати су по томе да скоро непогрешиво налазе пут до куће и са великих раздаљина. Такође је од раније било познато да голубови обрађују информације и индивидуално и колективно. За потребе истраживања научници са Оксфорда су формирали контролне групе, које су чинили или појединачни голубови или стални парови, и једну необичну експерименталну групу.
Смена генерација је симулирана у експерименталној групи тако што је формирано десет независних ланаца а у сваком од њих је најпре пуштен по један голуб који представља прву генерацију. Ових 10 голубова је летело до голубарника по 12 пута, јер су ранија истраживања показала да након толико летова птице изграде своју руту, а полазна тачка је била скоро девет километара удаљена.
Затим је сваки од ових голубова упарен са по једним голубом који никада раније није туда летео. Сваки од парова ученика и учитеља је ово растојање прелазио по 12 пута што је довело до формирања друге генерације, а након тога је искуснији голуб замењиван новим све док није тестирано пет генерација у сваком од ланаца.
У првих неколико летова све групе су показивале сличне резултате, али касније је група у којој су се генерације смењивале била знатно успешнија у проналажењу што краћег пута него што су били појединци или стални парови. Такође је примећено да су руте у оквиру једног ланца биле међусобно сличније него руте из два различита ланца. Све ово је истраживаче довело до закључка да голубови преносе своје искуство новом партнеру који касније постаје учитељ следећем.
Уочено је да постоји колективна интелигенција, односно феномен који постоји код различитих животињских врста и испољава се тако што групе обрадом информација доносе боље одлуке од оних које доносе појединци. Међутим, до сада је ова појава проучавана у једнократним догађајима и није се узимао у обзир утицај претходног искуства, а ово истраживање је повезало колективну интелигенцију са кумулативном културном еволуцијом за коју се сматрало да је карактеристика само људи и неких примата.
Кумулативна културна еволуција представља способност сакупљања и преношења знања кроз генерације, али и њиховог унапређивања. Међутим, Сасаки и Биро истичу да начин на који се знање акумулира није исти код голубова и људи. Између осталог, у истраживању је јасно дефинисано како знамо да нове генерације напредују (тако што нађу краћи пут) док су код људи углавном многе могућности отворене.
Такође, када људи уче на овај начин култура постаје све сложенија док је код голубова понашање све ефикасније. Ипак, као један од значајних закључака истраживачи истичу да резултати које су голубови постигли показују да за кумулативну културну еволуцију нису неопходне софистициране когнитивне способности.