Пре тачно 30 година догодио се један од најтрагичнијих догађаја у домену свемирских путовања, експлозија спејс шатла Челинџер
Текст: Борис Клобучар
Мук који је трајао неколико десетина секунди у програму CNN прекинуо је глас из контроле лета: ”Контрола лета пажљиво анализира ситуацију. Очигледно је дошло до великог квара…”. Милиони Американаца пратили су један од најтрагичнијих догађаја ”свемирске ере” у директном преносу на малим екранима 28. јануара 1986. године. Спејс шатл Челинџер (Challenger Space Shuttle) нестао је у облаку дима изнад обале Флориде.
Прошло је тачно 30 година од када се десила ова несрећа, у којој је погинуло седморо астронаута. Вест је потресла и узбуркала јавност. Услед недостатка информација од стране Насе медији су почели са разним претпоставкама и оптужбама, а до данас случај прате теорије завере. Шта се заправо догодило?
Након неколико дана одлагања због временских услова, Челинџер је лансиран хладног јутра у 11:39 по локалном времену. Све је кренуло како треба, а америчке ТВ станице будно су пратиле овај догађај. Након 73 секунде од полетања, десна погонска ракета се одвојила, заковитлао дим, а потом се јавила и ужарена ватрена лопта. Челинџер се распао у ситне делиће.
Преломна секунда
Посаду Челинџера чинило је седморо Американаца. Међу искусним астронаутима нашао се и један цивил, Криста Мекалфи из Њу Хемшира. Криста је требало да буде прва учитељица која би кроз програм “Teachers in space” отишла у свемир, како би своја искуства касније делила међу ђацима у читавој САД. На лансирању из Cape Canaveral на обали Флориде, камера станице CNN снимила је Кристине поносне родитеље.
Шатл Челинџер је првобитно конструисан 1978. као тест-возило. Тада под именом STA-099, компанија Rockwell је тестирала опрему до 1979. када их је NASA наградила ову уговором и задатком да од Челинџера направи летелицу која би ишла у свемир. Свој први лет, шатл је доживео 4. априла 1983. године. Доналд Питерсон и Стори Масгрејв су први астронаути који су се током шатл програм прошетали свемиром.
До кобног јутра 1986. године, Челинџер је лансиран девет пута и брзо постао један од најпопуларнијих шатл програма. Поред лансирања и поправки бројних сателита, на овом шатлу је 18. јуна 1983. године Сели Рид постала прва американка у свемиру. У августу исте године у свемиру је први пут боравио и један афро-американац Гајон Блуфор, а Челинџер је овог пута полетео током ноћи, по први пут у историји шатл програма. Међутим, шатл програм којим се Наса највише поносила истовремено је постао њихов најмрачнији део.
Ко је одговоран?
Услед недостатака информација, новинари су убрзо почели да спекулишу о разлозима и заверама везаним за Челинџерову несрећу. Председник Роналд Реган убрзо је формирао комисију за испитивање несреће којом је председавао бивши државни секретар Вилијам Роџерс. Стручни тим чинили су бројни инжињери, научници и војна лица. Можда најпознатији и најистакнутији од њих су први човек на Месецу Нил Армстронг, као и чувени физичар Ричард Фајнман.
Пре свега захваљујући Фајнмановој експертизи комисија је дошла до следећих закључака: заказала је прстенаста заштита на десној погонској ракети на чврсто гориво. Ово је изазвало рупу на споју ракете-носача па је врели гас излетео под притиском и оштетио спољни резервоар за гориво. Десна ракета се одвојила и распала у делиће, а силе отпора ваздуха учиниле су остало. Остаци шатла срушили су се у Атлански океан.
Комисија је даље закључила да је компанија игнорисала безбедносне тестове, поготово током ванредних временских услова хладног јутра на Флориди 28. јануара 1986. Насини инжењери могли су да открију ове пропусте, али то нису урадили. Ричард Фајнман је био посебно оштар у својој критици оних лица која су била задужена за извођење безбедносних провера.
Шатл програм је 32 месеца био у застоју. Прављене су бројне ревизије и преправке, а приватни и војни сателити лансирани су са других програма. Тек је у септембру 1988. године лансиран следећи шатл, Дискавери. Од тада, шатлови су направили бројне историјске мисије попут учешћа у изградњи Међународне свемирске станице и одржавања телескопа Хабл.
Шатл програм доживео је још једну велику катастрофу 2003. године када је Колумбија уништена током пробоја кроз атмосферу. Програм се поново на кратко опоравио, али је 2011. године ипак отишао у пензију.