Експерти кажу да брзина и степен тренутног глобалног загревања превазилазе било који сличан догађај у протеклих 2000 година
Фото: Pixabay
Текст: Ивана Николић
Истраживање групе међународних научника под називом „Нема доказа о глобално кохерентним топлим и хладним периодима у прединдустријској заједничкој ери“ показује да је тренутна стопа загревања виша од било које друге посматране у последњих 2000 година.
Тим предвођен др Рафаелом Нојкомом са швајцарског универзитета у Берну каже да њихово истраживање показује да су аргументи тзв. климатских скептика, односно оних који не верују у постојање климатских промена, „на стакленим ногама“. Тако актуелне климатске промене нису део обрасца, већ својеврсни преседан у климатској историји Земље.
Наиме, проучавајући климатску историју планете Земље, установљено је неколико кључних ера. Једна од њих је римски топли период, који је трајао од 250. до 400. године нове ере и који карактерише неуобичајено висока температура. Сушта супротност је мало ледено доба, са веома ниском температуром од 1300. године надаље. Неки, попут климатских скептика, стога тврде да се Земља током векова хладила и загревала неколико пута и да је загревање, које је започело након Индустријске револуције, само део истог обрасца, те да нема разлога за бригу.
Нојкомов тим сада каже да овај аргумент више дефинитивно не стоји. Они су реконструисали климатске услове који су постојали током 2000 година користећи 700 записа о променама температуре. Тако су установили да се ниједан од већих климатских догађаја, попут малог леденог доба или средњовековног топлог периода, није десио на глобалном нивоу. Тако је, рецимо, први био најјачи на Пацифику у 15. веку, а у Европи тек два века касније. Током другог, средњевековног топлог периода, који је трајао од 950. до 1250. године, значајно висока температура задесила је тек 40 % Земљине површине.
Данашње загревање, међутим, озбиљно погађа велику већину Земљине лопте.
„Установили смо да се најтоплији период у протекла два миленијума десио у 20. веку, и да је захватио више од 98 % Земље“, стоји у студији, коју чине три повезана истраживања.
„Ово пружа чврсте доказе да је антропогено (људски изазвано) глобално загревање не само неупоредиво ни са једним периодом у смислу апсолутних температура, већ и без преседана у просторној конзистентности у протеклих 2000 година.“
Истраживачи су такође приметили да су пре модерног индустријског доба највећи утицај на климу имали вулкани. Нису утврдили никакве индикације да су варијације Сунчевог зрачења утицале на средњу глобалну температуру. Актуелни период, тврди тим, знатно премашује природну варијабилност.
„Из инструменталних података и из наше реконструкције видимо да у недавној прошлости стопа загревања очигледно премашује стопе природног загревања које смо израчунали – то је још један поглед на ванредну природу садашњег загревања“, каже др Нојком.
Иако се његов тим није бавио доказивањем да је човек највише утицао, и да највише утиче, на садашње климатско стање, резултати студије показују да је то, ипак, случај.
„Ми се нисмо фокусирали да сазнамо шта изазива најскорије загревање јер таквих студија има много и оне увек показују да је узрок антропоген“, додаје др Нојком.
„Ми то нисмо експлицитно тестирали… подаци које имамо показују да природни узроци нису довољни да изазову просторни образац и стопу загревања којој сада сведочимо“, закључује др Нојком.