Од прве Келенове идеје за прављење леда до уласка фрижидера у масовну употребу прошло је 170 година
Текст: М. Видић
И пре него што је измишљен фрижидер, људи су врло добро знали да ће се трајност хране продужити ако је држе на хладном месту: у близини воде или закопану под снегом кад га има, или под земљом, на тамним местима…
Први систем хлађења осмислио је Вилијам Кален, угледни шкотски професор, лекар и хемичар. Он је у јавној демонстрацији 1756. године на Универзитету у Глазгову показао како вештачко хлађење функционише: употребио је пумпу којом је створио делимичaн вакуум над контејнером са етром који се онда грејао, апсорбујући топлоту из окружења. Процесом је добијена мала количина леда.
Но, ова демонстрација није изазвала помаму индустрије нити некакву комерцијалну примену – фрижидери још нису били смишљени. Заправо, ушли су у масовну производњу тек 170 година касније.
Нешто много сличније фрижидеру је 1805. направио Оливер Еванс, амерички проналазач и „отац хлађења“, како су га звали. Он је употребио компресор за машину код које се хемикалија претварала у пару, а затим враћала назад у течно стање. У термодинамичком циклусу процес се изнова понављао и хладио унутрашњост. Ипак, Еванс на основу овог открића није направио ниједан фрижидер.
Његову идеју је готово три деценије касније мало модификовао и искористио Американац Џејкоб Перкинс, који је направио фрижидер и свој изум патентирао у Великој Британији. Међутим, ни Перкинс се од своје идеје није обогатио. Тек су двадесетих година 20. века и обични грађани почели да користе фрижидере, који су изазвали велику револуцију када је реч о навикама у вези са исхраном.
ИДЕЈЕ
Колико далеко стиже једна добра идеја? Ко је до ње први дошао? Зашто и како је постала тако распрострањена у свакодневици? Сазнајте више о малим стварима које су промениле свет.
Истражите текстове из рубрике ИДЕЈЕ.