У фебруару ове године пред посланицима Европског парламента на гласању ће се наћи необичан документ – о роботима као електронским личностима
Текст: Јована Николић
Први документ о правном статусу и одговорности робота могао би ускоро да буде донет у Европи. Одбор за правна питања Европског парламента већ је усвојио нацрт ове резолуције 12. јануара, а у фебруару се очекује гласање свих посланика Парламента. Документ је богат провокативним детаљима, а највећу пажњу привлачи чињеница да ће, уколико буде усвојен, неке врсте робота добити статус ”електронских личности”.
Реакције на овај појам су углавном веома бурне, али треба имати у виду да он не изједначава робота са човеком признајући му постојање личности, већ се статус може поредити са статусом ”правног лица”. Као што закон препознаје фирме и организације као ”лица” која могу да туже и буду тужена, тако се може десити да се у будућности пред судом појави ”електронско лице” остављајући потпуно по страни питање да ли је оно личност.
Одговорност машине
Ауторка Нацрта је Меди Делво, посланица Европског парламента из Луксембурга, која је у интервјуу објављеном на сајту Парлмента рекла да напредак у роботици и развоју вештачке интелигенције превазилази постојеће правне оквире па је неопходно изградити нов који ће се између осталог фокусирати на одговорност машина, али и на правила њихове производње и употребе као и нека социјална питања.
Сврха документа није само решавање правних проблема који проистичу из тренутног стања у роботици већ се од њега очекује да буде делотворан у наредним деценијама за које се претпоставља да ће довести до већег развоја вештачке интелигенције. Велики део Нацрта односи се на могућност да једног дана роботи способни да уче надмаше људске интелектуалне способности. Чија ће тада бити одговорност за њихове поступке? – једно је од кључних питања, а осим безбедности, приватности, достојанства и аутономије, документ разматра и питања стандардизације, интелектуалне својине и власништва података.
У Нацрту овог документа предлаже се оснивање европске агенције за роботику и вештачку интелигенцију која би требало да обезбеди техничку, етичку и правну експертизу у проблематичним ситуацијама. Пред Европским парламентом је овог пута документ који не само да подсећа на научну фантастику, већ и заиста у уводу разматра ”правила” која је у својим причама осмислио Ајзак Асимов.
За сада, та правила су усмерена на оне које роботе дизајнирају и користе, а налажу да робот не сме никада да повреди људско биће нити да неделовањем дозволи да буде повређено, да мора да слуша наређења која му је дао човек уколико нису у супротности са првим законом и да мора да штити своју егзистенцију док се то не противи првом и другом закону.
Најпаметнији међу машинама
Све док човек, било да је произвођач или корисник, може да предвиди понашање робота, одговоран је за његове поступке. Међутим, како аутономија робота расте, тако човек постаје све мање одговоран па нови документ покушава да ”најпаметнијим” међу машинама додели статус ”електронске личности” на коју ће пребацити барем део одговорности и обавеза. Одговорност треба да буде сразмерна инструкцијама које је робот добио и његовој способности самосталног учења.
Неки од предлога за решавање случајева у којима није лако утврдити ко је одговоран покушавају да направе паралелу са наплаћивањем осигурања за штету коју је направио аутомобил. Произвођач аутономних робота ми морао да понуди неку вртсу гаранције, али и корисник би у неким случајевима покривао трошкове осигурања за штету коју нанесе његов робот.
У новом документу се предлажу и кодекси које би требало да поштују инжењери, дизајнери, етички комитети и сами корисници робота. Тако корисник има право да очекује од робота да изврши било који задатак за који је експлицитно дизајниран, али не сме да га модификује тако да се користи као оружје. Једно од правила које ће, уколико документ буде усвојен, европски дизајнери, за разлику од њихових колега са других континената, морати да испоштују јесте да робот никако не сме да личи на правог човека како не би дошло до забуне међу људима са којима је у интеракцији.
Развој роботике довео је и до нових разматрања социјалног осигурања. У обзир се узима страх који постоји у друштву да би у будућности роботи могли све чешће да замењују људе на радним местима, као и бројне прогнозе о томе која су занимања најугроженија. Једна од последица било би и опадање средстава у фондовима социјалног осигурања паралелно са смањењем броја радника.
Нова регулатива Европског парламента могла би да обавеже власнике ”електронских особа” које користе као раднике да и за њих уплаћују осигурање. Осим тога, од компанија би се захтевало да јавно прикажу колико су новца уштеделе тако што су људе замениле роботима, као и да региструју све паметне аутономне роботе.