На јубиларном 10. националном такмичењу Екотрофелија учествовало је шест тимова студената са неколико универзитета и академије струковних студија, а победу је однела екипа Rooftop коју су формирали студенти Акедемије струковних студија из Београда. Њихов екструдирани снек производ од безглутенских житарица и тропа цвекле под називом Crunchyz, према процени жирија најбоље ће презентовати нашу земљу на такмичењу Ekotrophelia Europe које ће се одржати 16. и 17. октобра ове године у Паризу.
„Ми смо студенти прве године и није нам толико блиска прехрамбена технологија, јер смо ми гастрономи, односно кувари. Жеља нам је била да се опробамо на овом такмичењу, али стварно нисмо очекивали победу. Припремали смо се од јануара, а о такмичењу нас је већ на самом почетку студија обавестила наша менторка, професорка Ана Калушевић“, каже Анастасија Спасојевић, једна од чланица победничког тима. Поред Анастасије, прво место и пут у главни град Француске заслужили су још Нина Синђелић, Магдалена Секулић и Стефан Терек – сви из одсека Висока хотелијерска школа.
„Наша идеја била је да направимо производ који је доступан свима. Водили смо рачуна о томе да квалитет и цена буду реални и то смо очигледно и успели. Судећи по коментарима чланова жирија, мислим да је то оно што је пресудило да баш ми однесемо победу. Када је реч о самом производу, он је екструдиран од целих зрна брашна, хељде, кукуруза и пиринча, са додатком тропа цвекле, која је иначе нуспроизвод. Односно, баца се из производње сокова“, сазнајемо од Анастасије, која је похвалила остале екипе и открила да су производе конкурената пробали тек по завршетку презентација. Наиме, правила су таква да тимови не могу да присуствују излагањима супарничких тимова, као ни питањима која жири поставља.
Победници националног добиће прилику да свој производ представе на европском такмичењу, у оквиру једног од највећих сајмова хране, SIAL, где ће међу члановима жирија бити представници највећих светских компанија, као што је Nestle, који снажно подржава ово такмичење већ годинама. Такође, на завршној смотри биће присутно и више великих ланаца дистрибуције хране, али и представника Европске комисије.
Друга позиција припала је једном од три тима са Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, под именом ProTeam, за десертни високопротеински производ ProteWin, освежавајућег воћног укуса на бази протеина из алтернативних извора.
Треће место поделиле су екипа AlgoRitam — са Технолошког и Природно-математичког факултета у Новом Саду — за слану ужину Boostix, која се састоји намаза обогаћеног прахом микроалге и крекера, и екипа Зелени старт коју су оформили студенти Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Њихова идеја била је да тржиште освоје освежавајућим напитком WIN на бази млечног пермеата са додатком матичног сока од јабуке, екстракта нане и лимунске киселине, који доприноси ефекту високе хидратације.
У узбудљивом надметању учествовали су и студенти Технолошког факултета у Лесковцу, који припада Универзитету у Нишу. Назив њиховог тима, али и производа био је Мали зов, а односио се на кефир са додатком праха зове и тропа малине. Трећа група студената са Технолошког факултета Нови Сад наступила је под именом Green Team и осмислила је Greengerbread — фини пекарски производ на бази полбе, са додатком биљних сировина.
Пре него што су студенти ступили пред жири, присутнима у конференцијској сали Научно-технолошког парка Београд обратили су се директор Фонда за иновациону делатност др Иван Ракоњац, в.д. директора Центра за промоцију науке др Марко Крстић, Светлана Кијевчанин испред USAID Пројекта за конкурентну привреду, представница Научно-технолошког парка Београд Ивана Безаревић и председник Удружења прехрамбених технолога Србије проф. др Виктор Недовић, док се учесницима и организаторима такмичења на крају дана захвалио и помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја др Александар Јовић.
Два пута до успеха
Пре тачно десет година, Екотрофелија је први пут реализована у Србији, а проф. др Виктор Недовић у разговору за Елементаријум подсетио нас је како је све почело: „Колеге из Француске прве су организовале овакав вид надметања. Реч је о озбиљној организацији која подразумева низ активности на факултетима и високим школама који се баве темом производње хране, да би се на крају организовало национално такмичење. Ми смо са њима комуницирали, договарали се и успут од њих учили. Када је организовано европско такмичење, ми смо добили позивницу за учешће.“
Основна идеја јесте да се подстакне предузетнички дух код младих, а само такмичење представља једну добру вежбу за све оно што их једног дана чека на тржишту. Занимљиво је да су се у почетку на свим нивоима надметали углавном студенти докторских студија, док су данашња правила другачија:
„У једном тренутку донета је одлука да се укине учешће студената докторских студија, јер је временом постало јасно да се износе неке идеје које нису потпуно изнедрене од стране студената, већ да кључну улогу играју ментори. Студенти су се укључивали у реализацију одређених пројеката, да би на крају део тих пројеката био искоришћен за докторате и друге потребе. Зато је на европском нивоу одлучено да се укине учешће студената докторских студија и да се пријава ограничи на студенте основних и мастер студија. Да бисмо победнички тим могли да пошаљемо на европско такмичење и ми смо прихватили нова правила, па сада имамо такмичаре који су изузетно млади“, појаснио је др Недовић.
Удружење прехрамбених технолога Србије је национални организатор, а из године у годину такмичење има све већу подршку, како у реализацији такмичења тако у обуци која претходи завршним излагањима. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је покровитељ такмичења, а Министарство пољопривреде подржава ово такмичење на различите начине.
Домаћин такмичења је већ годинама Научно-технолошки парк Београд, а само окружење у коме студенти презентују своје производе и идеје жирију показало се као веома стимулативно за студентске тимове. Неки тимови, иако нису победили на такмичењу, успели су да добију грантове и тако постану део програма Научно-технолошког парка Београд.
Велику подршку читавом пројекту пружају и Фонд за иновациону делатност, као и Центар за промоцију науке. Бројне институције и предузећа временом су увидели колико је велики потенцијал једног оваквог такмичења и постепено су се укључивале.
„Последњих пет година имамо имамо јако добру и блиску сарадњу са USAID Пројектом за конкурентну привреду. Поред тога, сарађујемо са Case Study Club-ом, која се огледа у томе да наши студентски тимови добијају изузетно квалитетну обуку од наших колега са Факултета организационих наука. Они их уче како треба презентовати једну добру идеју. Врло је важно како ће они представити нешто у дефинисаном временском року, а да притом извуку есенцију и суштину, коју ће најпре чланови жирија, а потом и нека компанија убудуће, чути и препознати као нешто квалитетно. Истакао бих дугогодишњу сарадњу са компанијом Десинг, брзорастућом компанија која осваја и међународно тржиште. Они су омогућили студентима посету погонима и комуникацију са њиховим најбољим инжењерима. Од ове године имамо стратешку сарадњу са компанијом Dr. Oetker, која је отворила врата студентима и пружила им још један вид обуке, који се делом одвијао и на Пољопривредном факултету у Земуну. Институт за хигијену и технологију меса сваке године омогућава победничком тиму да уради додатне специфичне анализе које су неопходне за европско такмичење, како би производ био што репрезентативнији. Као што видите, читав низ институција и предузећа из јавног и из приватног сектора данас је део Екотрофелије.“
Један од основних циљева овог такмичења јесте да се направи спрега између универзитета и великих компанија, као и да се истакне колико важно да студенти што спремнији ступе на тржиште рада. Све квалитетнија обука и подршка споменутих институција утицале су на то да конкуренција на такмичењу буде већа, али и да се мрежа заинтересованих факултета и високих школа прошири. Универзитети, баш као и сами студенти, у овом такмичењу виде прилику да широј јавности представе своје идеје.
„По мом мишљењу, два су основна пута којим даље могу да се се развијају идеје студената. Један је започињање сопственог бизниса, ако жири на националном и европском нивоу процени да је та идеја довољно зрела и добра. Друга врста канала је да их велике националне компаније препознају као квалитетан кадар који у јако кратком периоду након завршетка студија или чак током студија, може да добије своју позицију у тиму тих компанија. У пракси, 15-20 посто производа са такмичења заживи на националном или европском тржишту, али и ако до тога не дође, млади људи добијају прилику да се позиционирају унутар неког већ успостављеног система“, закључио је др Недовић.