Приредила: Сања Љумовић
Конференција је ове године окупила више од 900 учесника из 52 земље. Током три дана конференције, укључујући и претконференцијски дан, учесници су делили своја знања, учили једни од других и успостављали вредне професионалне везе. Догађаји у оквиру конференције одвијали су се у Изложбеном и конгресном центру, у Културном центру Рог, у просторијама Словеначке академије науке и уметности, као и у Институту Керсникова, који је био домаћин овогодишње конференције. Први пут у последњих тридесет година, кормило конференције преузела је уметничка институција, пружајући учесницима јединствену прилику да научну комуникацију и ангажовање доживе кроз перспективу уметника. Занимљиво је и то да је Институт Керсникова припремао ECSITE пре четири године, али је пандемија, само месец дана пре отварања, приморала (тада несуђене) домаћине да је откажу. Сада, четири године касније, спремно су дочекали учеснике из целог света на овом значајном окупљању.
Конференција ECSITE је најважнији годишњи састанак међународне мреже музеја и центара науке са седиштем у Бриселу, а окупља више од 320 организација. Словенија је први пут угостила ову конференцију а, такође први пут, домаћин манифестације била је организација из области културе, која је поверење мреже ECSITE стекла својим међународно препознатим радом на пресеку уметности, науке, технологија и друштва.
На отварању конференције говорили су Јуре Гашпарич, државни секретар у Министарству за високо образовање, науку и иновације, Боштјан Корибник, заменик градоначелника Љубљане, Јуриј Крпан, уметнички директор Института Керсникова, Бруно Марке, председник ECSITE -а и Катрин Франше, извршна директорка ECSITE -а.
После уводних говора, одмах смо запловили у свет уметности и науке, присуствујући фасцинантном интерактивном роботском перформансу „Инферно“, канадских уметника Лuj Филипа Демера и Била Ворна, који су познати по томе што у свом раду критички испитују однос између човека и машине. Искусили смо јединствену фузију електронске музике и спонтане кореографије, где су покрети учесника били контролисани носивим роботским егзоскелетима и усклађени са музиком. Међу учесницима који су се међу првима опробали у овом необичном „плесу“ било је и неколико представника Центра за промоцију науке.
Програм конференције укључио је 75 сесија, два истакнута предавања, разноврсне showcase догађаје и Grand Bazar. Уз то, одржан је и изложбени сегмент под називом Business Bistro, где су излагачи могли да унапреде своје пословање и посетиоцима представе своја најзначајнија достигнућа.
Посебан догађај за умрежавање био је Newcomers Breakfast („Доручак за новајлије“), намењен учесницима који су први пут на конференцији. Током овог пријатног окупљања, старији чланови пружали су подршку новопридошлима и поделили корисне савете како би им помогли да што боље искористе ECSITE конференцију.
И ове године одржана је церемонија доделе награда „Мариано Гаго“ (Mariano Gago Ecsite Awards) за чланове ECSITE-a,, које се додељују појединцима и организацијама за ангажовање у науци, показују иновативност, креативност и изврсност. Награде су назване по Хозеу Маријану Гагу (1948–2015), кључној фигури европског научног ангажмана, оснивачу португалске мреже научних центара Ciencia Viva, који је активно доприносио активностима ECSITE-a, током година. Центар за промоцију науке је овом приликом добио почасно признање (Honorable mention) за пројекат „Климатска капсула“.
У оквиру програма Nocturno учесници конференције имали су прилику да истраже Љубљански дворац, смештен на зеленом брду усред града, иза древних зидина. Овај дворац, изграђен у 15. веку, представља средиште историјског и културног живота Љубљане, и показао се као одлично окружење за неформално дружење и размену идеја између учесника.
КРОЗ ПРИЗМУ ТЕЛЕСНЕ АЛХЕМИЈЕ
Данашњи технолошки напредак претвара наша тела у платно за дизајн и инжењеринг, што су сјајно представили Ана Рајчевић и Хју Хер, током својих предавања другог дана конференције. Уметност и наука одувек су тежили трансформацији људског искуства, а данас имамо прилику да спојимо биологију и технологију, човека и машину, фикцију и реалност. Ана и Хју увели су нас у доба телесне алхемије, где се визионарска уметност и научне иновације спајају да редефинишу шта значи бити човек. Премијер Словеније др Роберт Голоб поздравио је све присутне учеснике конференције и предао реч Ани Рајчевић. Ова уметница, дизајнерка и истраживачица, спаја скулптуру, протетику и технологију како би истражила трансформацију тела кроз „хибридну протетику“ или „химерична отеловљења“ – екстерне хибридне удове који проширују људску телесност. Посматрајући протетику као унапређено људско искуство, Ана истражује феноменолошку, материјалну и инкорпорирану природу протеза и телесних екстензија, наглашавајући њихов метафорички потенцијал и трансформације.
Хју Хер, познат као „лидер бионичког доба“, истакао се својим револуционарним радом у биомехатроници – технологији која спаја људску физиологију са електромехаником. Након што је изгубио обе ноге у пењачком инциденту пре више од 30 година, Хер је сада вођа Биомехатроничке групе MIT Media Lab-a, где развија софистициране роботске протезе које омогућавају напредно кретање, инспирисано природом.
Обоје су својим радом и предавањима пружили дубок увид у будућност где границе између уметности и науке, биологије и технологије постају све тање, омогућујући нам да изнова промишљамо и обликујемо људско искуство.
ЦПН НА ECSITE КОНФЕРЕНЦИЈИ
Представници Центра за промоцију науке имали су запажену улогу на ECSITE -у, с обзиром на бројне међународне пројекте у које је ЦПН активно укључен. Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу ЦПН-а и активан члан Програмског одбора конференције, имао је прилику да представи рад Центра у више наврата, модерирао је и два догађаја на којима су стручњаци презентовали студије случаја о примени вештачке интелигенције у научним пројектима. У оквиру програма Mariano Gago Escite winning projects представио је Climateeurope2 пројекат, истичући „Климатску капсулу“ – модуларну инсталацију која посетиоцима пружа дубоку перспективу климатских промена кроз научне чињенице, уметничке интервенције и мултимедијалне садржаје. Заједно са Мирјаном Воларев из ЦПН-а, Ерић је учествовао у занимљивом формату Project Showcase,, у којем су учесници имали по три минута да представе своје пројекте. У овом програму, који пружа увид у најновије непрофитне научне пројекте и прилику за умрежавање са стручњацима, Лале је представио пројекат FASIH, који користи уметност, научна истраживања и нове технологије за ревалоризацију и ревитализацију индустријског наслеђа. Воларев је представила активности и улогу ЦПН-а у склопу међународног пројекта FemPower,, чији је главни фокус на повећању инклузије и родне разноликости у транзицији ка чистој енергији. Такође, она је допринела сесији Energy transition, посвећеној изазовима и потенцијалима изложби о енергетској транзицији, са намером да инспирише професионалце и почетнике да креирају успешне поставке на ову важну тему.
Тим Центра активно је учествовао и у сесији о научној комуникацији и музејским подкастима, пружајући свим заинтересованима прилику да питања о темама које их занимају постављају људима који планирају да покрену сопствени подкаст из научне комуникације. Петар Лаушевић из ЦПН-а поделио је искуства о подкасту Радио Елементи, аудио-формату Центра, који нуди дубље разумевање научних тема. На интерактивној сесији о успешним сарадњама између библиотека и научних институција широм Европе, учесници су се упознали са иницијативама у Аустрији, Француској, Холандији, Данској и Србији, истражујући корисне ресурсе из пројекта TinkerLib.. Након уводног дела, који је представио Јовану Јанков из ЦПН-а, уследио је радионичарски део, где су учесници позвани да испробају TinkerLib активности.
Катарина Стекић учествовала је у сесији Finding resonance: Attending to the human factor in climate change education and public engagement, истражујући како неуронауке могу подстаћи акцију за климатску правду у образовању, са посебним фокусом на емоционалне реакције и примере организација које промовишу активну партиципацију. Представила је и LEVERS пројекат који истражује целоживотно образовање у контексту климатске правде, с посебним истраживањем урбаних опрашивача у Београду. Такође, на сесији The Potential of Open Schooling: Partnership,Projects and Progress, представила је пројекат SLE (STEAM Learning Ecologies), који има за циљ да STEAM образовање измести ван школских учионица, повезујући знање из STEAM области са реалним светом и приближавајући га ученицима.
Тим Центра учествовао је у још једном атрактивном догађају – Grand Bazaru, који је научним комуникаторима пружио прилику да покажу своје вештине кроз различите активности и експерименте. Центар је на Bazaru представио интерактивне садржаје и игре о климатским променама, са циљем да позиве на климатску акцију.
Наредне, 2025. године, конференција ECSITE ће се одржати у главном граду Пољске. На самом крају овогодишње конференције, у Мраморној сали Љубљанског изложбеног и конгресног центра, представници ECSITE-a позвали су све присутне да се придруже догађају који ће се одржати од 3. до 5. јуна 2025. године, у Варшави.