Пацифичко острво Галапагос своје место на мапи научних открића налази захваљујући Чарлсу Дарвину и његовој теорији еволуције
Текст: Љиљана Илић
Мапа: Стефан Унковић
Када се помену острва Галапагос, најчешће помислимо на џиновску корњачу, која може да живи и до 200 година. За ово је, између осталог, заслужан Чарлс Дарвин, који је својим истраживањима заувек увео четрнаест вулканских острва у Тихом океану у енциклопедију великих научних открића. Чарлс Дарвин је управо у овом архипелагу поставио своју основну тезу о сличностима између појединих врста, која ће постати основ теорије еволуције.
Природњак и физиолог рођен пре нешто више од 200 година у Шрузберију у Енглеској, по завршетку студија, 1831. године, учествовао је у петогодишњој научној експедицији брода Бигл. Током боравка на Галапагосу Дарвин је својим истраживањима биљног и животињског света довео у питање дотадашње владајуће мишљење да су животињске врсте настајале независно једна од друге.
Проучавајући разноврсне животињске врсте на Галапагосу, поготово птице, овај научник је схватио да на многим местима на малим и изолованим острвима обитавају популације јединствених створења. Успео je да докаже да се ова створења разликују од својих рођака на другим местима и открио је да су се зебе на Галапагосу прилагодиле средини тако што су искористиле чињеницу да тамо живи веома мали број других врста птица – зебе су еволуирале у 80 различитих типова, од којих се сваки адаптирао на одређени начин живота. Неке су чак постале и грабљивице.
По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њене принципе касније је темељно разрадио и представио у чувеној књизи О пореклу врста 1859. године.
Галапагос тако остаје полазна станица чувене теорије еволуције која и дан данас изазива дискусије и дебате о пореклу и развоју свих живих врста, а име Чарлса Дарвина се од тог времена до данас слави и напада истим интензитетом.
Истражите више о путовањима, идејима и местима важним за научнике и научна открића у рубрици КРЕАТИВНИ АТЛАС