Најстарији сој куге, који су научници пронашли у једној неолитској гробници, могао би да нам пружи одговоре на питања како је куга еволуирала и зашто су нестала насеља првих европских фармера
Текст: Ђорђе Петровић
Давно пре две најсмртоносније пандемије у историји – Јустинијанове куге, која је харала средином 6. века и “црне смрти”, која је средином 14. века збрисала трећину становништва тадашње Европе – древни сој бактерије одговорне за ове масовне поморе можда је већ опустошио заједнице првих европских земљорадника и сточара пре око 5000 година.
Приликом ископавања неолитске гробнице у Шведској пронађени су посмртни остаци двадесетогодишње жене за коју је методом радиоактивног угљеника утврђено да је умрла пре 4900 година. Време њене смрти поклапа се са периодом тзв. неолитског опадања, када су неолитске културе и насеља широм Европе мистериозно ишчезли. Анализом ових посмртних остатака, група научника из Француске, Шведске и Данске открила је геноме древног соја бактерије која изазива кугу – латинског имена Yersinia pestis. У истој гробници пронађени су посмртни остаци још једне особе, код које је откривен исти сој бактерије, што је навело ове научнике да закључе да су обе особе умрле од куге, као и то да је вероватно била реч о епидемији.
Њихово истраживање, објављено у научном часопису Cell, указује да је геном овог бактеријског соја у генетичком смислу старији од свих до сада познатих сојева исте бактерије и да је најближи рођак последњем заједничком еволутивном претку Y. pestis. Истраживачи претпостављају да се овај древни узорак одвојио од других сојева куге пре око 5700 година. „Ми смо на еволутивном почетку ове заразне болести“, каже Симон Расмусен, водећи аутор студије и научник са Универзитета у Копенхагену.
Расмусен такође верује да ово откриће нуди нову теорију о томе како се куга ширила. Археолозима је познато да су се огромне миграције људи из евроазијских степа према Европи десиле пре око 5000 година, али још је предмет расправа како су ове културе могле да изместе неолитску сточарску културу која је у то време била веома заступљена на старом континенту. Претходни истраживачи сматрали су да су ови освајачи из степа донели кугу са собом, тако да су „заједничким снагама“ опустошили велика насеља првих европских сточара.
Али, ако се сој куге који су научници пронашли у поменутој жени одвојио од остатка Y. pestis пре 5700 година, то значи да је највероватније еволуирао пре него што су ове миграције започеле, односно негде у време када су европска неолитска насеља већ почела да пропадају.
Отприлике у исто време, огромна насеља од 10.000-20.000 становника постала су уобичајена широм Европе, што је довело до специјализације послова, развоја нове технологије и вероватно трговине. Али ова насеља била су и те како плодно тле и за кугу. „Меганасеља попут ових била су највећа насеља у Европи у то време, десет пута већа него било која друга. У њима су заједно били смештени људи, животиње и ускладиштена храна, што значи да су, највероватније, владали веома лоши санитарни услови. То је књишки пример онога што вам је потребно за еволуцију нових патогена“, наводи Расмусен.
„Мислимо да се наши подаци уклапају. Ако је куга еволуирала у меганасељима, она су била напуштена и уништена када су људи почели да умиру. Управо ово уочено је у поменутим насељима након 5500 година. Куга би такође почела да мигрира дуж свих трговачких путева захваљујући транспорту на точковима, који се убрзано ширио Европом у том периоду“, каже он.
Најзад, сугерише Расмусен, куга би доспела путем ових трговачких интеракција до малог насеља у данашњој Шведској, где је жена, коју је његов тим проучавао, живела. Расмусен тврди да ДНК ове жене такође обезбеђује даље доказе за ову теорију – она није генетички повезана са људима који су дошли у Европу из евроазијских степа, што подупире идеју да је овај сој куге стигао пре него што су се догодиле ове масовне миграције. Досадашња археолошка открића такође иду у прилог овој хипотези, будући да још нису пронађени било какви трагови освајача у време када је ова жена умрла.
Наравно, постоје нека ограничења о томе шта подаци из ове студије могу да нам кажу. Треба ипак нагласити да истраживачи још нису пронашли кугу код особа из поменутих огромних насеља, где сматрају да је вероватно еволуирала. „Заиста нисмо пронашли кључни доказ, али то је делимично и зато што још нисмо ни почели да га тражимо. А стварно бисмо желели то да урадимо, јер уколико будемо могли да пронађемо кугу у овим насељима, то би снажно подржало ову теорију“, каже овај дански научник.
Упркос свему, Расмусен верује да је ова студија корак напред ка разумевању како куга, али и други патогени, постају смртоносни. „Обично мислимо да су ови суперпатогени одувек били ту, али то није случај“, наводи он и додаје: „Куга је еволуирала од једног организма који је био релативно безопасан. У скорије време, исто се догодило са малим богињама, маларијом, еболом и зика вирусом. Овај процес веома је динамичан – а и даље се дешава. Мислим да је заиста интересантно да покушамо да разумемо начин на који се нешто безопасно развија у нешто екстремно заразно.“