Новопронађени интерстецијум могао би да буде највећи човеков орган, али и да пружи нова сазнања о ширењу рака
Текст: Јована Николић
Тим америчких научника пронашао је нов орган у људском телу који би чак могао да буде већи од коже, која се тренутно сматра највећим људским органом. Рад у коме се говори о открићу интерстицијума, како је потенцијално нови орган назван, објављен је 27. марта у часопису Scientific Reports, а први аутори су Петрос Бениас из израелског медицинског центра Маунт Бет Синај, у Њујорку, и Ребека Велс са Универзитета у Пенсилванији.
Доктор Бениас је 2015. године са својим колегама из болнице посматрао жучни канал једног пацијента трагајући за знацима рака и тада су открили шупљине за које им није било познато да постоје у човековом телу. Затим су посматрали биопсијска ткива из жучног канала још 12 пацијената и наставили да истражују ове шупљине испуњене течношћу све док нису дошли до претпоставке о новом органу, који је заправо мрежа која се простире готово читавим телом.
Интерстецијум, чији назив потиче од латинских речи inter – између и sistere – поставити, чини низ преграда испуњених течношћу које се налазе под кожом, али осим тога облажу и црева, плућа, крвне судове и мишиће и могли би бити нека врста амортизера који чувају ткива органа од оштећења тако што их држе као у јастучету. Осим тога, истраживачи тврде да ове међусобно повезане шупљине представљају својеврсни аутопут којим се течност креће кроз организам.
Познато је да више од две трећине људског тела чини течност, а највећи део се налази унутар ћелија, мада није занемарљив ни проценат који се налази у новооткривеном органу. Течност одавде, према речима истраживача, вероватно доспева до лимфног система и има улогу у настанку лимфе која има важну улогу у одбрани организма од инфекција. Управо на основу повезаности са лимфним системом, истраживачи претпостављају да би нов орган могао да пружи нова објашњења зашто се рак код појединих пацијената брзо шири.
Када ћелије рака доспеју у неки део овог система, први пут им постаје омогућено да се овим „аутопутем“ рашире ван места на ком су настале па и да доспеју у лимфни систем. Осим тога, интерстецијум може имати улогу и у многим другим процесима попут старења коже или различитих упала.
Откриће новог органа омогућила је унапређена техника посматрања ткива. Ткиво се доскора припремало за посматрање под микроскопом тако што је третирано различитим хемикалијама и сецкано, што је доводило и до његовог умирања. Након припреме, у ткиву се губила течност и рушиле су се преграде па је имало сасвим другачији изглед. Увид у нов орган истраживачима сада је пружила конфокална ласерска микроскопија која им је омогућила да посматрају живо ткиво.
Истраживање је финансирао амерички Национални институт за здравље, а да би се интерстецијум и званично сматрао органом, потребно је да се успостави сагласност међу стручњацима. Органом се најчешће сматра група ткива са јединственом структуром која обавља специјализован задатак, мада у појединим случајевима није једноставно одговорити да ли се неки део тела сматра органом.
Тим који је дошао до овог открића верује да, без обзира на то да ли је реч о новом органу, сазнање о постојању овакве мреже може унапредити начине на које се успоставља дијагноза рака, али и других болести које се шире кроз тело.