Студија случаја несталог становништва Ускршњих острва могла би да помогне у одгонетању где би климатске промене могле да одведу нашу цивилизацију
Текст: Анђела Мрђа
Док су људи о цивилизацији и њеном развоју размишљали независно од природе и потреба планете на којој живе, одређене границе померене су у неповрат. Развој градова и индустрије одразио се на читав екосистем и природу који су потом одговорили у виду бројних климатских промена.
Драстичне измене до којих је дошло, постале су предмет многих стручних расправа, наднационалне забринутости и небројено упозоравајућих наслова у штампи. У страху од катастрофе и потпуног истребљења, људи су се окренули развијању такозваног концепта одрживог развоја, бројних еколошких програма, смањењу загађења и томе слично.
Но, астрофизичари су поставили ново, шире питање од самог спашавања планете: Да ли је одрживост уопште могућа? Многе напредне, кроз историју нестале цивилизације, сведоци су да није. Није први пут, дакле, да планета и читава биосфера еволуирају до стадијума у ком су данас.
Студија случаја несталог становништва Ускршњих острва само је један од примера из прошлости. Овај случај наиме, односи се на период између 400. и 700. године када су људи у колонијама почели да насељавају једно од најизолованијих места света. Између 1200. и 1500. године њихов број порастао је на чак 10.000. А онда, у осамнаестом веку, становништво је, истрошивши добар део природних ресурса, почело да изумире све док у једном тренутку популација није пала на свега 2000 становника.
Овај случај инспирисао је астрофизичара Адама Френка са Универзитета у Рочестеру да конструише математички модел за ”предвиђање” четири основна правца у којима је могућ упоредни развој технолошки напредног друштва и природног окружења.
При његовој изради Френк је непрестано на уму имао нераздвојивост планете и цивилизације. Читав проблем, како сматра, и настао је јер су људи о свом развоју размишљали једнострано. За даљи развој, неопходно је цивилизацију сагледати у ширем, планетарном па чак и космичком контексту. Водећи се тиме, Френк је математички ”предвидео” четири могућа исхода након климатских промена:
- Изумирање
- Одрживост
- Нестанак без покушаја спашавања
- Нестанак уз (касни) покушај спашавања
Прва могућност ”изумирања”, дешава се, како астрофизичар објашњава, када повећање броја људи на Земљи изазове повећање температуре, на пример. Како се температура повећава живот на планети постаје све неподношљивији. Тад на сцену ступа изумирање односно како Френк наводи у саопштењу за медије ”деси се да, на пример, седам од десет људи које познајете умре у веома кратком временском периоду”.
Одрживост као најидеалнији облик кохабитације могућ је исход уколико људи на време увиде куда води начин на који су до сада црпели природне ресурсе па полако почну да прелазе са загађујућих на мање загађујуће односно еколошки прихватљивије изворе енергије, на пример.
У трећем случају нестанка без покушаја спашавања, температура и популација упоредо расту убрзано све док број људи, услед климатских промена, не престане да расте. Не само што стаје, већ у том тренутку укупна популација нагло креће да опада све до нестанка. У овом случају још једино није јасно да ли читава врста изумире или пак неки од представника преживљавају.
Оно чега се вероватно највећи број научника данас плаши, свакако је четврти модел по ком цивилизација увиђа да греши и док разне климатске промене још нису потпуно узеле маха, посеже за бројним еколошким програмима спашавања природе. На тренутке се чак чини да се ствар поправља но, веома брзо се испоставља да је одговор ипак стигао касно и да ће цивилизација свакако нестати и то пре него што наступи било каква промена на боље.
Према истраживачима, овај модел представља тек грубу представу будућности. Како би прецизније предвидели последице људског понашања па и будућност читаве планете, Френк и његов тим планирају да разраде детаљније моделе. До тада, они шаљу само још једно у низу упозорења и позивају на размишљање о цивилизацији као о нераздвојивом делу планете и природе, а не само као о напредном друштву.