Razgovor sa nobelovcem, testiranje letećih dronova, predavanja Herbija Hekoka i paradoksi psihologije morala su samo neka od čudesa na obrazovnoj turi kroz Boston
Tekst: Marija Nikolić
Ilustracija: Aleksandar Savić
Od dopisnice Elementarijuma iz Bostona, SAD
Ako se nekad, iz bilo kog razloga, budete našli u Bostonu, a posebno ako niste u poseti lokalnim univerzitetima, trebalo bi da znate nekoliko stvari. Prva je da se svakog dana u određeno vreme potpuno besplatno možete pridružiti grupi koju vodi student-vodič koji će vas provesti kroz tajne studentskog života na Harvard ili MIT kampusu. Dakle, kao što biste otišli da posetite lokalni muzej savremene umetnosti ili neki drugi poznati istorijski objekat, tako možete da posetite i kampuse univerziteta. Čisto da naslutite koliko je svet znanja otvoren i inspirativan bez obzira na to koliko imate godina.
Pored toga što se šetajući kroz dvorište kampusa možete diviti klasičnoj ili poptuno genijalnoj savremenoj arhitekturi, ulaskom u ove velelepne objekte zalazite u magični svet istraživanja i saznanja. Topla preporuka je da se nakon organizovane ture po kampusu samoinicijativno prepustite da vas reka studenata odvede u nepoznatom pravcu. Plovidba bilo kojom od pritoka u vidu hodnika vrlo često povezanih zgrada pojedinačnog kampusa, sasvim je zadivljujuće iskustvo. Na primer, hodajući hodnicima MIT zgrada možete lako biti svedok najnovijeg naučnog otkrića. To je moguće tako što se laboratorije u ovim objektima ne nalaze iza zatvorenih vrata podrumskog prostora, već su organizovane tako da sa hodnika direktno možete gledati kroz „izlog“ laboratorije u kojoj studenti sa profesorima vredno rade.
SUSRET SA NAJVEĆIMA
Naredni nivo turističkog istraživanja obrazovnih institucija u Bostonu je surfovanje na talasima popularnih edukativnih i naučnih događaja koji se nude široj publici. Naime, pojedinačni fakulteti svakodnevno organizuju na desetine izvanrednih predavanja, tribina, projekcija filmova ili izložbi. Iznenadni susret sa holivudskom zvezdom ili nekom drugom estradnom umetnicom svetskog ranga koja je u poseti jednom od univerziteta, vrlo je uobičajena stvar.
Međutim, ukoliko se odvažite da proverite kalendar Harvard ili MIT događaja, vrlo lako se možete naći u blagoj nelagodi zbog nedoumice izazvane podudaranjem određenih sadržaja: da li da slušate razgovor sa nobelovcem, bivšim ili sadašnjim predsednikom neke države, da pogledate test vožnju letećih dronova, ili pak da se podružite sa dalaj-lamom?! Ubrzo shvatite da šta god da izaberete, već ste pogrešili, te tako postanete potpuno spokojni i otvoreni za sasvim nova saznanja.
Protekla nedelja je u tom smislu u Bostonu bila vrlo dinamična. Na harvardskom kalendaru se našao i događaj u okviru programa Mahindra, humanističkog Centra pod nazivom „Etike džeza“. Naime, ove 2014, počasni nosilac zvanja Čarls Eliot Norton, Profesor Poezije u okviru navedenog centra je legenda džeza Herbi Henkok. Svake godine neko od poznatih umetnika bude nominovan za ovu prestižnu nagradu, te održi seriju predavanja na temu poezije. T. S. Eliot, Igor Stravinski, Horhe Luis Borhes, Džon Kejdž i Orhan Pamuk su nekolicina bivših „Profesora poezije“ u okviru ovog programa. Prošle srede Herbi Henkok je svoje drugo predavanje u seriji posvetio principu kršenja pravila. On smatra da je kršenje pravila vrlo važno za proces inovacije i kreativnosti.
Ovog proleća, Herbi Henkok će se na javnim predavanjima baviti temama kao što su mudrost Majlsa Dejvisa, nove tehnologije i inovativnost, budizam i kreativnost…
Ukoliko vam bostonski edukativni turizam i dalje ne izgleda dovoljno primamljivo, sledi još jedan ilustrativni primer javnog predavanja na koje sasvim slučajno možete da nabasate.
PSIHOLOGIJA MORALA
Događaj od protekle nedelje koji je posebno privukao pažnju dopisnice Elementarijuma je predavanje iz oblasti psihologije morala pod naslovom „Naš mozak i mogućnost za rešenje sukoba“. Naime, nova istraživanja zasnovana na snimanju rada mozga pokazuju da nas naši instinkti i pretpostavke vrlo često navlače na još veće sukobe, posebno među grupama koje imaju različite moralne kodekse ili nejednake pristupe moći. Dr Džošua Grin, profesor sa katedre za psihologiju na Harvardu, izneo je nekoliko novih uvida iz istraživanja koje se bavi pitanjem zašto ulazimo u sukobe i koje strategije nam mogu pomoći da prevaziđemo automatske reakcije te da kreiramo nove mogućnosti za kompromis, slogu i suživot u miru.
Moralnost je jedan od osnovnih principa psihološkog mehanizma koji nam omogućava da sarađujemo sa drugima. Međutim, na biološkom nivou, evoluirali smo taman toliko da sarađujemo na pratkično plemenski način. Moralnost je, dakle, neophodnost za saradnju – ali ovaj zaključak treba uzeti sa određenom rezervom. Naime, biološki govoreći, ljudi su napravljeni za saradnju, ali po svemu sudeći, samo sa određenim ljudima. Prema istraživanju prof. Grina, naši moralni mozgovi se još nisu razvili dovoljno u tom smislu da smo spremni da sarađujemo sa drugim grupama (bar ne sa svim drugim grupama). Dakle, u dokazivanju svojih hipoteza prof. Grin se kreće u sledećim oblastima: psihološki eksperimenti, posmatranje rada mozga i evolutivna teorija.
Zašto su životi ljudi koji žive na drugom kraju planete manje vredni od onih koji su nam u neposrednom okruženju?
Kao jedan od primera promenljivog procesa donošenja odluka baziranih na moralu, Grinu je poslužila čuvena dilema filozofa Pitera Singera, koju je postavio nekoliko decenija ranije: ugledali ste dete koje se davi neposredno ispred vas. Mogli biste da ga spasite, ali ako to učinite, uništićete svoj skupoceni sat koji košta 1000 dolara. Singer je potom postavio pitanje: Da li je u redu da ostavimo dete da se udavi? Bez sumnje odgovor na ovo pitanje je: naravno da nije u redu, to bi bilo monstruozno. Međutim, u drugom slučaju, deca koja žive u udaljenim krajevima sveta se svakodnevno bore za život u oskudici hrane. Ukoliko biste donirali novac, mogli biste direktno da učinite da se ta stvar promeni. Pitanje je sada: da li ste u obavezi da to učinite? Većina ljudi, smatra da bi bilo lepo, ali da ne bi bilo toliko strašno ako to i ne bi uradili već se odluče da taj novac potroše na sopstveni luksuz. Mnogi filozofi misle da je takvo intuitivno razmišanje potpuno u redu, te da imate moralnu obavezu da pomognete detetu koje se nalazi ispred vas, ali ne i onom koje je na drugoj strani sveta. Međutim, Singer se pita da li tu uopšte postoji moralna razlika?
Prof. Grin smatra da nam psihologija može pomoći da odgovorimo na to pitanje. Zajedno sa kolegama sa odeljenja Grin je uradio nekoliko verzija Singerovog eksperimenta i dobio prilično slične rezultate – da je razdaljina važna. Šta to zapravo znači? Kada razmišljate o tome da li bi trebalo da spasite živote nekih ljudi, vi obično ne razmišljate o tome koliko su oni udaljni. Razumevajući šta je to na šta reagujemo, može promeniti naše mišljenje o samom problemu.
TRAGEDIJA MORALA ZDRAVOG RAZUMA
Tragedija morala zdravog razuma podrazumeva koncept po kome u slučaju ugroženosti nekog zajedničkog dobra, pojedinac obično teži tome da donese odluku koja je u suprotnosti sa interesom celokupne zajednice (npr. slučaj preterane eksploatacije ribe u okeanima). Ukoliko bi pojedinci ograničili svoj lični interes pridržavajući se određenog dogovora, zajedničko dobro ne mora biti uništeno, već naprotiv, može da služi celoj zajednici.
Grin takav koncept naziva: Mi ispred Mene, što nas takođe dovodi do sledeće dispozicije: Mi ispred Njih. Naime, vrlo često ljudi imaju obavezu da prate članove svoje zajednice, ali ne i one koji su izvan iste. Kako bi ovo rešio, Grin smatra da je potrebna „metamoralnost“, koja se zasniva na univerzalnoj vrednosti koju svi ljudi prepoznaju, čak i ukoliko se ona kosi sa delovima intuitivne moralnosti zdravog razuma.
Kako bi bolje objasnio svoj argument, Grin se poziva na koncept Daniela Kanemana, psihologa koji je 2002. dobio Nobelovu nagradu iz ekonomije, koji ukazuje na razliku između brze instinktivne i spore promišljene reakcije. Prema Kanemanu, ova dva modela razmišljanja prožimaju praktično sve aspekte ljudskog života, te bez oba ne bismo uspeli da preživimo. Grin pojašnjava ovu razliku putem dva moda koja se nalaze na savremenim fotoaparatima: automatski i manuelni mod. Automatsko podešavanje vam omogućava da usmerite kameru u određenom pravcu i napravite fotografiju, ne razmišljajući pritom o udaljenosti ili uslovima osvetljenja, dok ukoliko ste podesili aparat na manuelni mod, omogućili ste sebi opciju da podesite svaki parametar pojedinačno: brzinu okidača, nivo osvetljenosti, oštrinu objekta koji fotografišete i slično tome. Mogućnost postojanja obe opcije utiče na efikasnost, odnosno fleksibilnost, u zavisnosti od toga šta vam je neophodno u određenom trenutku.
Proces donošenja odluka je prema Grinu vrlo slične prirode. Kada je reč o moralnim ocenama – pri donošenju odluke o tome da li je nešto dobro ili ne možemo biti brzi, automatski, emotivni ili spori, promišljeni i racionalni.
Sledeći nivo istraživanja bi trebalo da ponudi predloge kako da nateramo mozak da određen problem reši u najboljem mogućem modu. Kako da ne ulazimo u novi sukob i kada da odustanemo od ličnog interesa.
Ukoliko se nekada zadesite u bilo kom gradu u kom se nalazi neki od prestižnih svetskih univerziteta, ne ustručavajte se da isprobate ovaj recept: posetite kampus i proverite onlajn kalendar događaja otvorenih za širu javnost. Iznenadićete se koliko je svet znanja otvoren i inspirativan za sve starosne grupe sa najrazličitijim predznanjima.
Istražite nove ideje direktno iz centra američke obrazovne imperije, u rubrici AMERIKANA