Група научника запловила је немачким истраживачким ледоломцем Polarstern-ом ка Антарктику у жељи да испита екосистем огромног дела океана који је преко 100.000 година био у потпуном мраку, прекривен ледом
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Након што се у јулу 2017. године огроман ледени брег одломио од леденог гребена Larsen C-а, источно од најсевернијег дела Антарктика, откривен је део океана величине савезне државе САД-а Делавер, који је преко 100.000 година био у потпуном мраку, прекривен ледом.
Научници верују да новооткривено океанско дно можда носи одговоре на нека од важних питања еволуције, мобилности морског света као и његовог одговора на климатске промене.
Четрдесетпеточлани интернационални тим научника, предвођен истраживачем др Борисом Доршелом, запловио је тако крајем фебруара из Пунта Аренас у Чилеу ка Антарктику, желећи да први пут испита једну од најудаљенијих белих тачака на планети, тако дуго скривену под ледом.
Истраживаче је првенствено занимало да испитају шта се дешава са екосистемом након овако драстичних и изненадних промена, али и да изуче врсте чијем је напретку погодовао дотадашњи начин живљења.
Са истим циљем отпловио је прошле године британски истраживачи брод James Clark Ross. Међутим, ова експедиција пропала је убрзо након што им се на путу препречио лед дебљине 5 метара, због чега се капетан одлучио на повратак.
Вођа ове неуспеле експедиције, морски биолог, Кетрин Линс, са Универзитета у Кембриџу, изјавила је за часопис Nature да је њен тим у том тренутку био веома близу и да је одлука да се врате била поражавајућа.
Премда Линс ове године није у прилици да им се придружи, чланови њеног тима су поново на броду, овај пут на немачком ледоломцу Polarstern-у, а комад леда величине 5.800 квадратних километара отпловио је у правцу севера око 200 километара у односу на тренутак отцепљења. Иако са копна, др Линс свакодневно потпомаже нову експедицију изучавајући неуморно карте леда у мору и „крчећи“ пут истраживача.
Према скорашњим проценама, лед који је онемогућио први покушај, полако напушта воде Веделовог мора које се простире уз обалу Антарктика, те се услови чине повољнијим у односу на прошлогодишње.
Непосредно пре испловљавања др Доршел је изјавио за часопис Nature да је тим спреман на непрестани рад како би прикупио што више података о новооткривеном морском дну. Поред стандардних алата за узимања узорака воде научници ће овом приликом користити и мало возило на даљинско управљање за подводна истраживања и посебан систем за оптичка и акустична испитивања морског дна и живог света који га настањује.
Научници верују да је морско дно насељено и да постоји читав екосистем који се развијао под ледом као и то да би се он могао знатно променити у наредних неколико година уколико дође до колонизације нових врста.
Узорци сакупљени из нетакнутог мора, на које комерцијални риболов и било која друга људска активност нису имали никаквог утицаја, представљају непроцењив ресурс за истраживаче биодиверзитета.
Овакво истраживање може пружити драгоцен увид и дати одговоре на питања о томе како се развијају морске заједнице и колико брзо нове врсте колонизују подручја која су раније била покривена ледом.
Било какве промене у структури врста или ланцу исхране након нестанка леда могу расветлити судбину поларних екосистема у ери глобалних климатских помена и загревања. Стога је ово јединствена прилика да сазнамо колико је морски свет отпоран или пак угрожен брзим променама животне средине, закључује др Линс.