Од једног времешног али борбеног физичара и астрофизичарке до неуролога који је редефинисао живот и смрт, реномирани научни часопис Nature доноси причу о херојима који су задужили науку у години за нама
Текст: Ивана Николић
У сусрет новој 2020, престижни часопис је направио традиционалну листу од десеторо људи који су највише допринели науци у 2019. години.
Ово су приче прве тројке: једног физичара, једне амбициозне „детективке неба“, како је назива Nature, и једног неуролога вођеног етичким питањима живота и смрти.
Рикардо Галвао, човек који је бранио науку
Седамдесетдвогодишњи бразилски физичар нашао се на мети владе и председника Жаира Болсонара након што је његов тим на Националном институту за свемирска истраживања објавио поражавајућу студију о дефорестацији у Бразилу. Студија је, између осталог, показала да се амазонске шуме секу невероватном брзином. Болсонаро је брже-боље напао Галваа, оптужујући га за лажирање података, необјективност и сарадњу са еколозима. Галвао није остао нем и уплашен: дан након председникових оптужби он га је сам оптужио за кукавичлук и позвао на састанак. Галваова храброст и доследност су му убрзо донели статус хероја који брани науку, и који се бори против ауторитарности.
„Ја сам само скромни старац који се бави физиком. Али сам одлучио да наставим борбу“, изјавио је Галвао у једном од ретких интервјуа.
Викторија Каспи, жена која истражује небо
Последњих 25 година Каспи, америчко-канадска астрофизичарка и професорка на Универзитету Мекгил, провела је посматрајући небо и откривајући неке од фунадаменталних тајни универзума. За то је, наравно, морала да користи неке од најбољих телескопа које је човек направио. А онда је, 2017, и сама почела да прави један радио-телескоп CHIME, односно Canadian Hydrogen Intensity Mapping Experiment.
Ове године, труд Каспијеве и десетине њених колега астронома напокон се исплатио. CHIME је постао најбољи „ловац“ на FRB (fast radio bursts) што је енглески акроним за брзе и моћне радио праскове или бљескове који се повремено појаве на небу. CHIME се налази на југу Британске Колумбије и досад је регистровао далеко више далекови више оваквих бљескова него иједан други телескоп. Астрономи се надају да ће им овај телескооп помоћи да открију порекло ових сигнала.
Ненад Шестан, неуролог вођен медицинском етиком
Од како је у априлу ове године објавио истраживање Restoration of brain circulation and cellular functions hours post–mortem (Обнављање мождане циркулације и ћелијских функција сатима после смрти), неуролог Ненад Шестан и његов тим са Медицинске школе Универзитета Јејл презаузети су одговарањем на питања медија и других научника. Интересовање стручне и шире јавности није никакво изненађење имајући у виду да су Шестан и тим установили електричну активност свињског мозга, и то након што је свиња угинула и након што јој је тај орган одстрањен. Они су прикачили мозгове мртвих свиња на систем који је пумпао замену за крв, што је довело до тога да се неке кључне мождане функције поврате: способност ћелија да производе енергију и уклоне „отпад“. Поред тога, унутрашња структура мозга остала је иста.
Шестан је одмах обуставио експеримент и о свему обавестио америчке националне институте за здравље, који су финансијери његовог истраживања, као и биоетичара са Јејла. У наредним месецима експерти су пажљиво разматрали потенцијалне етичке импликације, попут тога да ли мозгови могу да постану свесни и да ли можда лекари треба да редефинишу мождану смрт. Студија је, уз њихово одобрење, објављена у априлу. Шестан је и пре почетка експеримента размишљао о етичким питањима, те је група решила да анестезира мозак блокаторима како би се спречило да се неурони уједињују – што је предуслов за свест.
Шестан сада жели да одговори на своја оригинална питања и истражи колико дуго мозгови могу да се одржавају у животу и да ли технологија може да сачува неке друге оране за трансплантацију.
Како било, Шестан каже да ће о овом пољу његовог истраживања одлучивати и етички комитет.
„Желимо да добијемо спољно мишљење пре него што било шта урадимо. Када истражујете неоткривене територије, морате бити веома, веома обазриви“, рекао је Шестан.