Sve učestalije posete turista i naučnika imaju velike posledice po stanovnike ovog ledenog kontinenta, kod kojih su pronađeni patogeni karakteristični za ljude
Foto: Wikipedia
Tekst: Ivana Nikolić
Jeste li ikada čuli za povratnu zoonozu, odnosno reverse zoonosis? Ukoliko imate, recimo, mačku, i ukoliko ste joj nekada preneli virus, onda znate o čemu je reč: o zvaničnom terminu za prenošenje bolesti sa čoveka na životinju. Kao što možete mački da prenesete grip, tako možete i zapaljenje pluća na šimpanzu ili tuberkulozu na pticu. Postoji, naravno, i obrnut smer – pa je tako lista bolesti koje životinje mogu da prenesu na ljude prilično duga.
Za razliku od te, lista bolesti koje isključivo prelaze sa ljudi na životinje je daleko manja – gripovi i zauške. Neki patogeni, poput salmonele i kampilobakterije, prelaze sa ljudi na životinje i obrnuto, ali su neki patogeni karakteristični isključivo za ljude i jednostavnom analizom krvi može da se utvrdi odakle potiču.
Tako povratna zoonoza definitivno nije ništa novo ili čudno, ali ono što je naučnike i istraživače zaprepastilo jeste pronalazak patogena koji su karakteristični za ljudski organizam na jedinom kontinentu na kome ga dosada nije bilo – na Antarktiku. Ptice i životinje koje žive na dalekim i izolovanim mestima sve više i češće dolaze u kontakt sa ljudima zbog istraživačkih centara i turizma.
Ovi patogeni, pronađeni u izmetu pingvina i drugih ptica sa najjužnijeg kontinenta, prvi put pokazuju da čak i životinje na ovoj izolovanoj, dalekoj i zaleđenoj kopnenoj masi mogu da „pokupe“ virus od turista ili naučnika. Istraživači koji su ih analizirali i ustanovili patogene, upozoravaju da ovaj vid prenošenja infekcije može da ima razarajuće posledice po antarktičke kolonije ptica, uključujući i kolaps populacije, pa i izumiranje.
Mikrobiolog Marta Serda-Kueljar iz Centra za proučavanje zdravlja životinja u Barseloni, koja je bila deo tima, oduvek je bila skeptična kada je reč o mejnstrim naučnoj ideji o nepostojanju reverse zoonosis-a na Antarktiku. Tako je tim predvođen upravo njom pokupio fekalne uzorke od 666 odraslih ptica različitih vrsta širom Antarktičkog okeana, uključujući pingvine i žutokljune albatrose. Kako su se plašili da bi izmet – koji je već na zemlji – mogao da bude kontaminiran, naučnici su ga uzimali direktno sa ptica, što se pokazalo kao nezogdan posao jer je podrazumevao hvatanje i njihovo čišćenje sterilnim tamponima.
„Pingvini su veoma jaki… a pomornici veoma lukavi“, kaže Hakob Gonsales-Solis, evolucioni i ekološki biolog sa Univerziteta u Barseloni, koji je takođe bio u timu.
„Ukoliko ne uhvatiš pomornika već u prvom pokušaju, više te nikada neće pustiti da mu se približiš“, dodaje Gonsales-Solis.
Tim je uzorke skupljao na četiri lokacije, od 2008. do 2011. Iz tih uzoraka naučnici su izolovali i identifikovali bakterijske vrste i analizirali da li originalno potiču od ljudi ili životinja. Tako su ustanovili da neke od bakterija koje su pronašli u izmetu, poput Campylobacter jejuni, koja uzrokuje trovanje hranom, potiče iz ljudskog organizma, što sugeriše da ljudi mogu da prenesu svoje bakterija na lokalne morske ptice Antarktika. Ovaj zaključak dalje potvrđuju salmonela i kompilobakterije, pronađene na sve četiri lokacije, kaže Serda-Kueljar.
Gonsales-Solis predviđa da, iako salmonela i kampilobakterija ne ubiju sve inficirane životinje, pateogeni bi ipak mogli da imaju opasne posledice po antarktičke kolonije ptica, jer je ovo prvi put da se sa njima suočavaju.
Stoga autori studije kažu da vlade i naučne organizacije moraju da urade više kako bi sprečile ili smanjile ljudski uticaj na Antarktiku. Jedna od mera bila bi i obaveza da se ljudski izmet odnosi sa kontinenta.