Претварање пољопривредног отпада у гориво би захтевало разбиjање постоjаних молекула, као што су лигнин и целулоза, коjи су основни градивни блокови биљака
Експлоатациjа необновљивих ресурса енергиjе сасвим сигурно и извесно води њиховоj коначноj потрошњи. Оваква пракса у неком тренутку може довести човечанство у незавидну позициjу, те jе питање коришћења алтернативних и обновљивих извора енергиjе горућа тема у научноj заjедници последњих година.
Уместо конвенционалне производње нееколошких, фосилних горива, зашто не бисмо пустили биљке да ускладиште сунчеву енергиjу уместо нас, а онда претворили те биљке у гориво? Биогорива, попут етанола, коjи се прави од кукуруза, и биодизела, коjи се производи из семења, већ су пронашла своjе место на тржишту.
Ипак, коришћење савршено добрих извора хране зарад производње горива можда и ниjе наjбољи приступ проблему. Jедан од одговора би био коришћење других, мање виталних облика биомасе.
Претварање пољопривредног и шумског отпада у гориво би помогло, али би захтевало разбиjање постоjаних молекула, као што су лигнин и целулоза, коjи су основни градивни блокови биљака. Хемичари већ знаjу како ово да изведу, али постоjећи методи претендуjу да буду прескупи и недовољно ефикасни да би парирали огромним светским потребама за горивом.
Истражите друга ОТВОРЕНА ПИТАЊА САВРЕМЕНЕ НАУКЕ.