На изложби посвећеноj Михаjлу Пупину, коjа ће бити постављена у Галериjи науке и технике САНУ од 11. септембра до 11. октобра, публика ће се први пут упознати са два драгоцена Пупинова легата
Текст: Т. Ковач
Галерија науке и технике САНУ од 11. септембра приређује изложбу „Михајло Идворски Пупин – Стваралачка координација“, ауторке Александре Нинковић-Ташић. Изложба jе део проjекта популаризациjе лика и дела Михаjла Пупина, коjу реализуjе Удружење Лумен у сарадњи са Српском академиjом наука и уметности. Проjекат jе финансиjски подржао Центар за промоциjу науке.
Како истиче ауторка изложбе, Михаjло Пупин jе jедан од наjзначаjниjих српских проналазача и научника и његове броjне активности на пољу науке, професорског рада, оснивања и унапређења многих институција и удружења у Америци, његови национално-политички доприноси, многобројна доброчинства, меценски однос према уметности, брига о родном Идвору, књижевни рад – све показује велико знање, несебичну ангажованост, истрајност, најкраће речено, радан и делатан живот.
„Имајући у виду да је велики број његових доброчинстава, легата и многих других значајних доприноса заборављен, изложба има за циљ да представи и укаже на разноврсно Пупиново наслеђе, чија историјска улога није довољно истакнута“, додаjе Александра Нинковић-Ташић.
Поставка укључује постере-паное, делове богате архивске грађе, фотографије, као и избор књига које су обележиле Пупинов животни пут.
Посетиоци ће, први пут на једном месту, захваљујући вишем кустосу Народног музеја Петру Петровићу и вишем кустосу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Јелени Ђурђулов, моћи да се упознају са причом о два драгоцена Пупинова легата.
У току месец дана, колико ће трајати изложба, биће организовани сусрети „Пупин изблиза“, предавања и радионице посвећене овом изузетном човеку.
Михаjло Пупин (9. октобар 1854 – 12. март 1935) jе био научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбиjа. Током свог научног и експерименталног рада дао jе значаjне закључке важне за поља телеграфиjе, бежичне телеграфииjе и телефониjе, рентгенологиjе, а има и великих заслуга за развоj електотехнике. Његово наjважниjе откриће били су Пупинови калемови због чега се њему у част процес коришћења тих калемова у телефонским разговорима на великим раздаљинама назван пупинизациjа.
Истражите више: http://elementarium.cpn.rs/elementi/gradovi-mihajla-pupina/