На 156. годишњицу рођења Николе Тесле и Дан науке, присећамо се једног од Теслиних изума коjи је омогућио свет у ком данас живимо
Текст: М. Видић
Америка, краjем деветнаестог века. Од њуjоршких докова до Средњег запада букти нова индустриjска револуциjа своjим наjсветлиjим пламеном. Предузетнички дух и општа жеља за успехом претварају мале, сиромашне досељенике у велике индустриjске магнате. Ничу читави градови, расту фабрике, а улице прекрива сасвим нова мрежа – хиљаде и хиљаде километара електричних жица. Струjа почиње да тече светом.
Jедан од очева електричног напретка, пионир наизменичних струjа, славни њуjоршки проналазач Никола Тесла, пролази широком авениjом на Менехтну и избиjа пред Бруклински мост. Дуго посматра раднике коjи постављаjу нове водове, струjну везу са Бруклином и Лонг Аjлендом, а пролазници показуjу прстом на славног проналазача.
Но, Тесла путуjе далеко. Његов загонетни осмех прикрива jедну сасвим нову идеjу. Идеjу коjа иде много даље него што жице могу досегнути.
Теслу су и много раније опседале мисли о животу без жица. Сањао је о бежичном преносу енергиjе и о томе jе често говорио: „Прогрес на овом пољу даjе ми наду да ћу доживети остварење мог наjвећег сна – пренос снаге од станице до станице без коришћења било какве жице“, рекао jе приликом отварања хидроелектране на Ниjагариним водопадима.
Jош током свог необичног детињства, коjе jе Тесла провео у Смиљану и касниjе у Госпићу, смишљао jе мале проналаске како би ловио гундеље и жабе, а од ствари коjе jе налазио у природи и по кући правио jе играчке. Пуштао jе да барама плове бродићи и покушавао да их натера да се крећу онако како jе он желео, а не тамо куд их jе ветар носио.
Неколико децениjа касниjе, сада четрдесетогодишњак, ушао jе у историjу као први човек коjи jе успео да демонстрира радио-контролу и то тако што jе бежичним путем управљао jедним бродићем.
Његова конструкциjа даљинске контроле сматра се jедним од првих покушаjа оваквог управљања. Тесла jе 1898. године патентирао, како jе навео, метод и уређаj за механизам контролисања покретних пловила или возила. У поднеску патента наш научник jе обjаснио да jе осмислио неке нове начине за контролисање операциjа из даљине код пловећих обjеката коjи имаjу моторе са пропелером.
Исте године, у Медисон сквер гардену у Њуjорку демонстрирао jе контролу радио-везом. Искористио jе изложбу електронике коjа се одржавала на Менхетну да би представио своj брод на даљинско управљање коjи jе назвао „телеаутоматон“.
Мали брод jе послушно испуњавао наредбе из публике: присутни су Тесли довикивали у ком правцу брод да иде, а Тесла jе управљао стојећи испред велике дрвене кутије са прекидачима. У патенту, а и на своjим презентациjама, стално jе понављао да је реч, не о техници, већ о „уметности управљања“, што се граничило са неким обликом роботике.
Уређаj jе показао и америчкоj воjсци, jер jе веровао да ће они бити заинтересовани, али у наредних неколико децениjа Теслин изум, као и они коjи су дошли после њега, нису нашли велику примену.
У време своjих презентациjа даљинске контроле, Тесла jе живео у тадашњем Герлак хотелу у Њуjорку, између Бродвеjа и Шесте авениjе. Пошто jе у своjоj соби експериментисао са радио-таласима, зграда хотела jе преименована у „Радио-талас“, а на њеном улазу 1977. постављена jе комеморативна плоча коjом се подсећа на велика Теслина достигнућа.
На истом принципу као и Теслин брод, данас, више од века касниjе, функционишу многи уређаjи коjи нас окружуjу. Многи вероватно jош чуваjу играчке из детињства коjе веома наликуjу Теслином броду, а коjе су уз помоћ даљинског уређаjа возили по оближњоj реци, jезеру или мору. Други можда имаjу аутиће или нека слична возила на даљински.
Но, радио-контрола има и много корисниjу употребу од забаве и игре. У Другом светском рату, на пример, радио-везом навођене су ракете, а данас се обилато користи у авиjатици.
Теслин изум користи се чак и на Марсу – Марс роверима, возилима за истраживање црвене планете, управља се, из сасвим разумљивих разлога, са даљине.