Први суперкомпјутер настао је 1964. у Контрол дата корпорацији, а коришћен је у ЦЕРН-у за истраживања у физици
Текст: Марија Видић
Наjмоћниjи компjутери на свету, чиjи су снага и брзина многоструко већи од обичних рачунара, заправо су збир процесора коjи заjедно извршаваjу задатке. Ови суперкомпjутери користе се за специjалне послове: решавање проблема квантне физике, предвиђање временских услова и климатских промена, за нуклеарна истраживања, наjразличитиjе симулациjе… све оно што представља преобиман, прекомпликован и дуготраjан посао за обичне рачунаре.
Тешко jе одредити када jе тачно конструисан први суперкомпjутер. Већ краjем тридесетих година 20. века постоjали су неки примерци коjи се jедва могу назвати суперрачунарима. Прве „праве“ суперкомпjутере правила jе Контрол дата корпорациjа под вођством инжењера електронике Симора Креjа кога су касниjе прозвали оцем суперрачунара.
Током 1964. настао jе модел CDC 6600, коjи се сматра првим правим суперкомпjутером на свету, перформансе jедног мегафлопса. Први направљени CDC 6600 jе коришћен у ЦЕРН-у за истраживања у физици, и остао jе наjjачи суперкомпjутер током пет година, све до 1969, када jе то место заузео модел CDC 7600.
Последње две децениjе редовно се, два пута годишње, ажурираjу листе 500 наjмоћниjих суперрачунара у свету. У последњих годину дана убедљиво први на овоj листи jе jапански К компjутер, смештен у Рикен институту за напредне студиjе рачунарства у Јапану. К компjутер, производ компаниjе Фуџицу, има 10,51 петафлопса (петафлопс jе 1015 флопса) и користи 705,024 процесорских jезгара. Ово jе први компjутер коjи jе успео да обави више од 10 квадриолиона калкулациjа у секунди (10.000.000.000.000.000).
К компјутер има и одговараjућу потрошњу струjе – 9,89 МW, што jе, процењуjе се, отприлике jеднако потрошњи коjу остваруjе око 10.000 домаћинстава.