Uoči predstojećeg festivala koji će se pod sloganom Empowering society through climate services održati u Beogradu, od 29. septembra do 1. oktobra, donosimo vam razgovor sa dve ključne ličnosti ovog projekta:
Fransisko H. Doblas-Rejes (Francisco Doblas-Reyes) je profesor-istraživač u okviru ICREA i direktor Odeljenja za nauke o Zemlji u Centru za superračunarstvo u Barseloni. Trenutno koordinira projektom Climateurope2, a bio je i vodeći autor u petom i šestom izveštaju IPCC-a, u poglavljima o klimatskom modeliranju i informacijama o klimi.
Asunsion Lera St. Kler (Asunción Lera St. Clair) takođe je vodeća autorka u radnoj grupi AR5 posvećenoj adaptaciji, a njene oblasti su filozofija i sociologija. Trenutno radi kao rukovodilac za klimatske promene u timu za obnovljive izvore energije u okviru Sektora za istraživanje i razvoj kompanije DNV. Pored toga, gostujući je predavač u Odeljenju za nauke o Zemlji Centra za superračunarstvo u Barseloni. U okviru projekta vodi proces izrade sinteznih preporuka koje postavljaju temelje za standardizaciju klimatskih servisa.
Njih dvoje zajedno rade na tome da u okviru projekta izgrade povezanu zajednicu klimatskih servisa, a u intervjuu objašnjavaju zašto su standardi ključni za buduću otpornost i prilagođavanje Evrope.
Za početak, kako biste objasnili šta su klimatski servisi nekome ko nikada nije čuo taj pojam?
ALS: Klimatski servisi podrazumevaju obezbeđivanje klimatskih podataka i informacija zajedno sa drugim relevantnim podacima, kao što su socioekonomski pokazatelji, faktori ranjivosti ili podaci o životnoj sredini, tako da mogu biti korisni i mogu nam pomoći pri donošenju odluka.
Iako je ovo vrlo detaljna definicija, i dalje se čini da postoji neslaganje oko toga šta su zapravo klimatski servisi. Zašto mislite da je to tako?
ALS: Mnogi ljudi klimatske servise poistovećuju sa postojanjem neke veb-stranice ili portala koji nudi klimatske podatke i informacije. Međutim, same informacije o klimi obično ne govore mnogo o tome šta to konkretno znači za ljude.
Ključna reč ovde je „servis“, što podrazumeva da se nešto radi za nekoga – bilo za korisnika, klijenta, ili u našem slučaju, za korisnika klimatskog servisa. Klimatski servis podrazumeva uspostavljanje kontakta sa korisnicima, razumevanje njihovih potreba i kreiranje procesa koji omogućavaju smislenu interakciju.
Dakle, neslaganja proizlaze iz nerazumevanja šta sve podrazumeva kompletan proces i koji su to različiti elementi uključeni u isporuku klimatskog servisa koji zaista služi svrsi.
Kako bi se postiglo zajedničko razumevanje šta klimatski servisi obuhvataju, projekat Climateurope2 predložio je četiri ključne komponente koje definišu šta bi jedan klimatski servis trebalo da sadrži. Kako one doprinose pojašnjenju pojma?
FDR: Te komponente su ključne za strukturiranje razgovora o klimatskim servisima. Kao neko ko dolazi iz tehničkog sektora, obično prvo pomislim na klimatske podatke, opservacije i modele kada se govori o klimatskim servisima. Ali ove komponente pomažu da se sagleda šira slika i prepozna da su i drugi elementi podjednako važni – jer sami klimatski podaci ne mogu daleko stići bez konteksta.
Te komponente omogućavaju svim relevantnim akterima uključenim u razvoj klimatskog servisa da imaju zajedničko razumevanje i uravnoteženiju diskusiju o tome šta klimatski servisi zaista jesu, kako se razvijaju i kako možemo raditi na njihovoj standardizaciji.
Možete li ukratko opisati te četiri komponente i objasniti zašto je svaka od njih važna?
ALS: Te četiri komponente čine logičan sled. Prva komponenta je razumevanje konteksta odlučivanja u kojem će se klimatski servis koristiti. To znači da treba da znamo ko će koristiti servis, kakve odluke treba da donese, i u kojim uslovima.
Druga komponenta je proces zajedničke proizvodnje (co-production). Kada se identifikuju relevantni akteri za razvoj i korišćenje klimatskog servisa, oni moraju biti uključeni od samog početka do kraja, uz primenu pouzdanih metodologija. Postoji mnogo metoda koje opisuju kako uspešno sprovesti zajedničku proizvodnju na različite načine.
Treća komponenta podrazumeva integraciju klimatskih informacija sa drugim relevantnim podacima, kao što su socioekonomski ili ekološki podaci, kao i znanja iz konkretnih oblasti ili lokalna znanja. Ova integracija je ključna da bi klimatske informacije imale smisla u stvarnim kontekstima.
Četvrta komponenta obuhvata dva važna aspekta: način isporuke i evaluaciju. To se odnosi na to kako se klimatski servis prezentuje i deli. Da li je u pitanju platforma koja je laka za korišćenje? Da li su mape i vizuali intuitivni ili zbunjujući? I konačno, mora postojati mehanizam za povratne informacije, kako bi se na osnovu iskustava korisnika servis mogao unaprediti.
Iz sve četiri komponente, projekat Climateurope2 izvlači ključne zahteve koje klimatski servisi treba da ispune da bi zaista bili prilagođeni svrsi – što predstavlja osnovu za postavljanje standarda.
Ove komponente očigledno pomažu pružaocima servisa da razviju efikasne usluge. Ali kako one pomažu krajnjim korisnicima?
ALS: Identifikovanjem zahteva za klimatske servise koji su prilagođeni svrsi, možemo korisnicima reći: „Evo šta bi trebalo da očekujete od jednog klimatskog servisa.“
Na neki način, to je slično poznavanju svojih potrošačkih prava. Dok definišemo te zahteve, istovremeno pomažemo korisnicima da razumeju kako bi trebalo da izgleda jedan dobar klimatski servis. Jer standardi funkcionišu u oba smera – oni ne vode samo pružaoce usluga, već pomažu i korisnicima da znaju šta mogu i treba da zahtevaju.
Asunsion je pomenula zajedničku proizvodnju kao ključnu komponentu klimatskih servisa, što ukazuje na to da veliki broj ljudi mora biti uključen u njihov razvoj. Jedan od ciljeva projekta Climateurope2 je da izgradi evropsku zajednicu klimatskih servisa koja uključuje pružaoce, posrednike i korisnike. Zašto je važno imati tako raznoliku i reprezentativnu zajednicu? I kako to može pomoći u razvoju standarda?
FDR: Kao što je Asunsion rekla, klimatski servisi treba da stave informacije o klimi u kontekst. To znači da treba uzeti u obzir vrednosti i potrebe onih koji donose odluke. Kada razvijamo zahteve ili standarde za klimatske servise, moramo se postarati da oni odgovore na sve te različite potrebe, bez pristrasnosti.
Lako je zamisliti da je neki klimatski servis uspešan samo zato što dobro funkcioniše u sektorima koji su već upoznati sa klimatskim podacima, poput osiguranja ili energetike. Međutim, postoje i drugi sektori, poput proizvodnje hrane, turizma, ili upravljanja rizicima u slučaju katastrofa, koji su podjednako pogođeni klimatskim promenama, ali manje poznaju klimatske servise. I oni moraju imati svoje pokazatelje uspeha i mehanizme povratnih informacija.
Zato je izgradnja inkluzivne i reprezentativne zajednice toliko važna – jer ona osigurava da klimatski servisi budu pristupačni, korisni i relevantni u različitim sektorima i na svim nivoima donošenja odluka.
Kako projekat Climateurope2 podstiče ovaj dijalog i gradi zajednicu klimatskih servisa?
FDR: Climateurope2 organizuje različite aktivnosti koje povećavaju angažman zajednice, poput festivala, vebstivala, radionica, upitnika i anketa… Ovi događaji služe i za identifikaciju same zajednice i za prikupljanje znanja i iskustava od njenih članova.
Jedna od aktivnosti Climateurope2 bila je radionica sa privatnim pružaocima servisa, održana uživo u Barseloni. Planirani su i slični događaji, poput radionice sa zdravstvenim sektorom kasnije ove godine. Koji su glavni ciljevi ovih radionica?
FDR: Cilj radionica je bolje razumevanje kako različiti sektori doživljavaju standardizaciju klimatskih servisa. Želimo da saznamo da li trenutno koriste klimatske servise, i za one koji ih koriste ili planiraju da ih koriste, koji su im aspekti najvažniji kada je reč o definisanju standarda.
Preporuke za standardizaciju koje će projekat Climateurope2 formulisati biće deo zvaničnog procesa standardizacije koji vode CEN i CENELEC. Ti standardi bi mogli znatno oblikovati buduće tržište klimatskih servisa, ne samo u Evropi, već i globalno. Zato ove radionice pružaju različitim sektorima priliku da se uključe u kreiranje tih standarda.
Zašto ste odlučili da prvo organizujete radionicu sa privatnim pružaocima servisa?
ALS: Već blisko sarađujemo sa javnim pružaocima klimatskih servisa i sa Svetskom meteorološkom organizacijom (WMO). Ali za ove radionice smo odlučili da prvo okupimo privatne aktere, jer su oni zapravo „u rovovima“ – oni razvijaju servise koji se mogu ponavljati, a pritom prilagođavaju klimatske informacije različitim korisnicima i kontekstima.
Želimo da privatni akteri učestvuju u oblikovanju preporuka za standardizaciju i da se osećaju kao deo tog procesa. Najbolji način da to postignemo jeste da ih uključimo od samog početka – dakle sada, pre nego što formalni proces standardizacije zvanično počne.
Koje su bile ključne poruke koje su proizašle iz radionice sa privatnim sektorom, naročito one koje su relevantne za širu diskusiju o klimatskim servisima?
FDR: Zanimljivo je to što je ova radionica možda bila jedan od retkih događaja na kojem su se okupili različiti tipovi pružalaca klimatskih servisa iz privatnog sektora. Za mnoge od njih to je bila prva prilika da razgovaraju jedni s drugima – ne u akademskom kontekstu, već u prostoru koji se bavi isključivo stvarnim iskustvima sa tržišta. Takav pristup bio je ključan za nastanak nove spoznaje. Diskusije nisu bile vođene naučnim radovima ili prezentacijama, već konkretnim izazovima iz prakse. A upravo to tržištu i treba. Climateurope2 mora da razume to tržište kako bi standardizacija bila zaista relevantna i efikasna.
ALS: Jedan od ključnih uvida jeste da je zajednica pružalaca klimatskih servisa iz privatnog sektora veoma raznolika – u njoj su i veliki i mali akteri, koji rade na vrlo različite načine. Ali uprkos toj raznolikosti, bilo je jasno da se radi o ozbiljnim akterima koji žele da imaju jasne kriterijume minimalnog kvaliteta i ključne pokazatelje uspeha.
Još jedna važna poruka jeste potreba da se izbegne ono što se naziva „nefer marketing“, kada neki pružaoci preuveličavaju mogućnosti svojih servisa. Postoji snažna želja za regulacijom koja bi izjednačila uslove na tržištu. Uravnoteženije tržište znači funkcionalnije i pouzdanije tržište. Ovo se ne odnosi samo na privatni sektor u poslovanju sa drugim kompanijama – mnogi od ovih aktera imaju i javne klijente: vlade, gradove, pa čak i zajednice. Dakle, standardi o kojima govorimo koristiće i javnim službama.
Još jedan uvid odnosi se na to koliko je pružaocima klimatskih servisa važno da mogu nuditi servise koji su delimično ponovljivi, a delimično prilagođeni konkretnim korisnicima. To ima smisla sa poslovne strane: razvijate čvrst i pouzdan servis koji se može ponavljati, ali ga i dalje možete lokalno prilagoditi.
Kada je reč o predstojećem događaju sa zdravstvenim sektorom u septembru, šta očekujete da saznate iz te radionice? I po čemu očekujete da će se razlikovati od one sa privatnim sektorom?
FDR: Za početak, broj aktera u sektoru klime i zdravlja koji su već upoznati s uticajem klime na zdravlje prilično je mali, a među njima je još manje onih koji znaju šta su klimatski servisi. To je velika razlika u odnosu na radionicu sa privatnim sektorom.
Pored toga, izazovi u sektoru zdravlja u vezi sa klimom značajno se razlikuju u zavisnosti od regiona. Problemi sa kojima se suočavaju razvijene zemlje nisu isti kao oni u zemljama u tranziciji. Zbog toga nam je jedan od glavnih ciljeva da prikupimo stavove iz različitih delova sveta. Ponovo se vraćamo na važnost raznolike mreže na koju se možemo osloniti.
Već ste govorili o važnosti uključivanja različitih sektora i glasova. Predstojeći festival Climateurope2 u Beogradu posebno je značajan jer je Istočna Evropa istorijski bila nedovoljno zastupljena u zajednici klimatskih servisa. Zašto mislite da je došlo do te neravnopravnosti?
FDR: Na tržištima klimatskih servisa u Istočnoj Evropi, i javnim i privatnim, nisu postojale iste prilike za razvoj kao na Zapadu. To je delimično povezano sa političkim prioritetima. Verovatno klimatska adaptacija i ublažavanje nisu često bili na vrhu nacionalnih agendi. Kao rezultat toga, rešenja poput klimatskih servisa, koja igraju važnu ulogu u povećanju otpornosti na klimatske promene, ostajala su nevidljiva.
Zato je važno da Climateurope2 organizuje festival u Beogradu. To je način da pokažemo da klimatska zajednica vrednuje prisustvo u ovom regionu i prilika da se ilustruje kako tržište klimatskih servisa može da se razvije na korist celokupnog društva.
Pored organizovanja festivala u Beogradu, koje bi još aktivnosti mogle doprineti uključivanju zemalja Istočne Evrope u zajednicu klimatskih servisa i podsticanju njihove upotrebe?
FDR: Jedan od ciljeva Climateurope2 bio je da identifikuje ključne aktere u oblasti klimatskih servisa u Istočnoj Evropi. To nije bilo jednostavno i još nije u potpunosti uspešno, ali moramo istrajati. Tek kada znamo ko je prisutan, možemo im se obratiti i pokazati koje sve mogućnosti postoje. Naravno, promena mora doći od lokalnih i regionalnih aktera – ne možemo samo doći i reći im šta da rade. Naš cilj je da zajedno s njima izgradimo realnu i jasnu sliku o tome šta je moguće i da razvijamo kapacitete.
ALS: Osim onoga što je u nadležnosti Climateurope2, u projektima koje finansira EU često se zahteva uključivanje partnera iz Istočne Evrope. Ali to nije dovoljno. Mislim da bi nešto dodatno moralo da se desi na nivou Evropske komisije kako bi se napravio stvarni iskorak u izgradnji kapaciteta u regionu. Ljudi i institucije u tim zemljama moraju imati kapacitete ne samo da razumeju i koriste klimatske informacije, već i da primene standarde koje sada počinjemo da razvijamo. Ovo, zapravo, važi za sve zemlje Evrope.
Potencijalni uticaj projekta Climateurope2 – od jačanja zajednice klimatskih servisa, preko oblikovanja standarda, do podsticanja inkluzivnijeg razvoja – jasno je dugoročan. Šta vas lično motiviše da se dugoročno posvetite ovom radu?
FDR: Pre nekoliko godina učestvovao sam u projektu o kontroli kvaliteta u okviru Copernicus servisa za klimatske promene (C3S). Neko me tada pitao zašto radim na nečemu što nije naročito „atraktivno“ i neće doneti mnogo publikacija ili akademskog prestiža. Moj odgovor je bio jednostavan: ako se mi, kao stručnjaci, ne bavimo time, neko drugi hoće – verovatno bez znanja ili perspektive potrebne da to uradi kako treba.
Iz istog razloga učestvujem i u Climateurope2. Možda to nije najspektakularniji naučni projekat, ali se bavi suštinski važnom temom – postavljanjem temelja za pouzdane, efikasne i inkluzivne klimatske servise. Ako se mi ne uključimo, rizikujemo da standardi i okviri budu oblikovani na način koji ne odražava vrednosti i realnosti onih koji rade u ovoj oblasti – ili od tih servisa zavise. Za mene je ovo pitanje odgovornosti – da se stvari urade kako treba.
ALS: U mom slučaju, radim u oblasti klimatskih servisa više od 14 godina, i vrlo rano sam primetila koliko su u tom polju dominirale prirodne nauke. Ali klima nije samo fizički fenomen – ona je duboko ljudska, društvena, politička i ekonomska. U stvari, veliki deo klimatskih promena tiče se vrednosti. To me je motivisalo da sagledam širu sliku i ljudsku i društvenu dimenziju.
Climateurope2 je projekat koji to omogućava. On pomaže da se zajednica proširi, uključujući glasove iz društvenih nauka, humanistike, privatnog sektora i sveta politike. I te veze postaju smislene, naročito kroz fokus na standardizaciju.
Standardi su oblik upravljanja. A trenutno postoji stvarna prilika da se utiče na to kako klimatska nauka podržava evropsku klimatsku politiku, planiranje otpornosti i sprovođenje ključnih okvira poput Evropskog zelenog dogovora i Evropskog klimatskog zakona. Climateurope2 je tačno na toj raskrsnici.
Autor: Ines Martin del Real, Centar za superračunarstvo u Barseloni (BSC)