Tekst: Đorđe Petrović
Neverovatni napredak digitalne tehnologije poslednjih nekoliko decenija doveo je do toga da različite generacije, čak i kada bitišu pod istim krovom, skoro da žive u sasvim odvojenim svetovima. Starima je sve teže da drže korak sa brzinom kojom ove tehnologije transformišu svet, pa deluje da je digitalni jaz, koji se isprečio između generacija, vremenom sve veći i veći. Drugim rečima, mlađe generacije sve manje razumeju one starije i obratno. Kako bi premostili ovaj jaz i podstakli veću empatiju prema starima kod mladih i bolje međusobno razumevanje, troje umetnika i istraživača sa estonskog Univerziteta u Talinu osmislilo je interesantan umetnički projekat.
Početkom jula ove godine, njih je, u okviru rezidencije koja je deo međunarodnog projekta European Digital Deal, ugostio Centar za promociju nauke. Julija Sion, Nuno Koreija i Klaudija Dijaz Rejes došli su u Beograd kako bi realizovali prvu fazu svog projekta koji je nazvan „Rezonantna sećanja“. Glavna ideja ovog projekta je „da se premosti razlika između starijih i mlađih generacija, posebno razlika u njihovim iskustvima, kroz deljenje sećanja. Konkretno, želimo da podignemo svest o odnosu starijih generacija prema tehnologiji“, objašnjava Nuno Koreija, istraživač, audio-vizuelni umetnik i vanredni profesor digitalne transformacije na Univerzitetu u Talinu. On ističe da njegove koleginice i on nisu hteli da ovoj temi pristupe na pristrasan ili stereotipan način, nego su želeli da priče i sećanja o tehnologiji čuju direktno od starijih osoba.
„Želeli bismo, takođe, da podele i druga sećanja koja smatraju važnim. Nakon toga, predstavićemo sva ta sećanja kroz artefakte posredovane tehnologijom koji kombinuju različite senzorne informacije: haptičke osećaje, teksture i zvuk“, kaže Koreija. „Ovi artefakti biće predstavljeni zajedno na izložbi 2025. godine. Očekujemo da će izazivanjem različitih čula kod posetilaca izložbe ovi artefakti evocirati određene uspomene. Na taj način, težimo razvoju empatije i razumevanja između generacija.“
Projekat se nadovezuje na rad Korejinih koleginica Sion i Dijaz Rejes o reprezentaciji sećanja putem haptičkih i tekstilnih sredstava, kao i na njegov rad o multisenzornom korisničkom iskustvu, koji kombinuje zvuk sa drugim čulima. Njihova saradnja počela je pre nekoliko godina, kada su bili uključeni u umetničko-naučne rezidencije koje su se paralelno održavale na Univerzitetu u Talinu, a kad se pojavio poziv za ovu rezidenciju, to im se učinilo kao sjajna prilika da primene prethodno iskustvo na inspirativan projekat koji se bavi pitanjem kako ubrzana digitalizacija utiče na stariju populaciju.
„Digitalna transformacija se odnosi na usvajanje novih tehnoloških pristupa kako bi se unela pozitivna promena u odnosu na to kako su određeni procesi obavljani u prošlosti. Već neko vreme koristimo tehnologiju da bismo prizvali naša sećanja: analogne fotografije, kućni video-zapisi, snimci na traci itd. Zapravo, intervjui koje smo do sada sproveli sa starijim osobama podsetili su nas na to“, objašnjava Koreija i dodaje da smo sećanja i uspomene oduvek delili tako što smo, na primer, pokazivali naše foto-albume na porodičnim okupljanjima, slušali stare snimke kod kuće sa najbližima i sl. Zapravo, to deljenje bilo je vrlo društveno, ali na drugačiji način – licem u lice.
„Digitalne tehnologije su duboko transformisale ove procese, ne samo u pogledu obima, troškova i praktičnosti onoga što možemo sačuvati, već i u pogledu dometa onoga što možemo deliti“, ističe ovaj stručnjak za digitalnu transformaciju. „Ali slušanje starijih podsetilo me je da se nešto takođe gubi – fizički aspekt predstavljanja sećanja putem tradicionalnih medija i direktna, licem u lice povezanost starih ‘društvenih mreža’ putem kojih smo delili sećanja.“
Tokom prve faze projekta, koja je sprovedena u Srbiji, gosti iz Estonije su sa našim starijim sugrađanima obavili intervjue i realizovali dve radionice. Najpre su Sion i Koreija uradili 15 intervjua sa starijim građanima iz Beograda, Rume, Dolova i Pančeva i zabeležili njihova značajna sećanja. „Ukupno smo prikupili 18 sećanja, uključujući nezaboravne trenutke iz života i sećanja u vezi sa tehnologijom. Na primer, imali smo mnogo uspomena iz detinjstva, poput prvog snimanja glasa na kasetofonu ili prvog gledanja televizije“, kaže Julija Sion, umetnica i istraživačica sa Univerziteta u Talinu, čiji je rad prevashodno usmeren na čulo dodira i taktilnu komunikaciju. „Druga sećanja su bila u vezi sa značajnim trenucima u životu, kao što su rađanje deteta, venčanje ili čak iskustvo davljenja.“
Intervju je uključivao diskusiju o nezaboravnim trenucima koje bi stariji želeli da podele. „Zamolili smo ih da jedno sećanje bude iz bilo kog perioda njihovog života, a drugo u vezi sa njihovim iskustvima sa tehnologijom. Opisi sećanja bili su dopunjeni kreiranjem kolaža koji je sadržao prideve za emocije, slike koje predstavljaju emocije i taktilne asocijacije o sećanjima o kojima smo razgovarali“, objašnjava ova umetnica. „Sadržaj kolaža mi je omogućio da kreiram prvu iteraciju vibrotaktilnog obrasca koji bi predstavljao emociju ili evoluciju emocija i kontekstualne elemente povezane sa epizodnim sećanjima. Zatim bi stariji pokušali da dlanovima osete vibraciju i predložili poboljšanja.“
Taktilna komunikacija je centralni kanal komunikacije na ovom projektu i jedan prilično nov pristup predstavljanja sećanja. „Glavna motivacija i inspiracija za fokusiranje na taktilnu komunikaciju bila nam je to što je taktilno čulo veoma moćno u izazivanju snažnih emocija i kao rezultat toga može biti odlična osnova za izgradnju empatije“, navodi Sion. „Empatija prema iskustvima starije populacije je glavni cilj koji želimo da postignemo ovim projektom.“
Nakon intervjua, gosti iz Estonije održali su dve radionice: jednu 5. jula, u selu Dolovo nadomak Pančeva, u Domu kulture „25. maj“, u saradnji sa Udruženjem penzionera Dolovo, i drugu 11. jula, u Dnevnom centru i klubu „Igor Holodkov“ u Beogradu, u saradnji sa Ustanovom Gerontološki centar Beograd. Radionice je moderirala Klaudija Dijaz Rejes, tekstilna umetnica, dizajnerka i istraživačica sa Univerziteta u Talinu. Ona navodi da su pozvali ljude koji su želeli nešto da stvore, kao i da su ove inicijalne radionice imale za cilj da kreiraju katalog tekstura. Kako bi ostvarili ovaj cilj, radionice su organizovali oko jednog pitanja koje je bilo u vezi sa njihovim iskustvima sa tehnologijom. Dok su učesnici rukama radili na realizaciji svojih ideja, verbalno su delili sa ostalima šta umetničko delo koje su kreirali predstavlja za njih.
„Najvažnije za mene je bilo to što su učesnici bili angažovani u procesu; to je značilo da su koristili materijal koji su imali na raspolaganju. Neki su se odlučili za njima poznate tehnike poput pletenja, šivenja ili pravljenja kolaža. Drugi su odlučili da se igraju, puste mašti na volju i stvaraju teksture nalik goblenima kako bi ispričali svoju priču“, kaže ova umetnica koja istražuje sećanja kroz metafore. „To je apstraktan zadatak koji zahteva jasno objašnjenje, vreme i istraživanje kreativnosti. Jedan od izazova bio je da se omogući učesnicima da se svi osećaju prijatno u vezi sa zadatkom, ali podstaknuti na istraživanje i dijalog učesnici su se postepeno otvarali i uključivali u proces.“
Dijaz Rejes ističe da pomoću ovih tekstilnih radionica njene kolege i ona tragaju za opipljivim aspektima iskustva. „Priča postaje tekstura koja se transformiše u materijalnost, u artefakt. Proces tekstilne radionice se odnosi na to kako se priča ili sećanje mogu izraziti kroz izbor materijala i tehnika“, objašnjava ona. „Na primer, gruba tekstura može simbolizovati izazovno sećanje, dok mekana tkanina može predstavljati utehu i nostalgiju. Ovaj iterativni proces osigurava da, kako se artefakt razvija tako se razvijaju i priča i dijalog oko njega.“
Umetnici iz Talina bili su vrlo zadovoljni postignutim rezultatima u ovoj fazi projekta. I oni sami su iz Beograda poneli svoja rezonantna sećanja. Koreija navodi da je ceo boravak u Beogradu bio za njega vrlo upečatljiv, a posebno ističe velikodušnost učesnika i posvećenost članova CPN tima, koji im je pomagao u komunikaciji sa učesnicima i razumevanju lokalnog konteksta. „Najnezaboravniji trenutak za mene bio je videti srećna lica naših učesnika i njihovu iskrenu radoznalost za ono što radimo“, ističe Sion i dodaje da je vrlo zahvalna svim učesnicima što su podelili najdraže trenutke iz svog života.
„Posebno nezaboravno iskustvo bilo je posvećenost učesnika kada su prilazili stolu sa materijalima. Iako su u početku imali određene rezerve, kada su počeli da rade, prostorija je bila ispunjena fokusiranošću i duhom saradnje“, ističe Dijaz Rejes. „Ovaj trenutak je istakao moć kreativnosti i pripovedanja u podsticanju međusobne povezanosti i razumevanja.“
Pored ove početne, projekat „Rezonantna sećanja“ ima još dve faze. „Sada kada smo prikupili sećanja i neophodne informacije za kreiranje opipljivih reprezentacija ovih sećanja u vidu haptičke povratne informacije, zvuka i tekstila, prelazimo u fazu izrade prototipova. Izabrali smo devet sećanja i fokusiraćemo se na usavršavanje zajednički kreiranih vibrotaktilnih obrazaca, kreiranje zvučnih reprezentacija, kao i tekstila za svako od izabranih sećanja“, kaže Sion. Nakon što faza izrade prototipova bude završena, ona i njene kolege testiraće kreirane artefakte. Zbog toga će ponovo doputovati u Srbiju kako bi se sastali sa starijim osobama i kako bi one mogle da isprobaju prototipove i predlože eventualna poboljšanja. „Vratila sam se sa dve kutije pune ideja i planiram da ponovo posetim učesnike kako bih se uverila da su njihove ideje realizovane onako kako su ih zamislili“, kaže Dijaz Rejes.
„Konačan rezultat je zamišljen kao interaktivna instalacija, gde posetioci mogu da dodiruju opipljive artefakte koji predstavljaju sećanja i da ih iskuse kroz haptičku povratnu informaciju (poput vibracije ili temperature), zvuk i tekstil“, ističe ova umetnica. „Na primer, dodirivanje pletenog komada moglo bi pokrenuti audio-snimak nečijeg sećanja na korišćenje tehnologije, dok bi gruba tkanina mogla pokrenuti priču o izazovima sa kojima su se suočavali“, dodaje njena koleginica Dijaz Rejes. „Ovaj multisenzorni pristup pomaže posetiocima da se dublje povežu sa iskustvima koja su podelili učesnici radionica.“
Projekat „Rezonantna sećanja“ ima i dimenziju društvenog angažmana. On bi, kako ističe Koreija, mogao pomoći u podizanju svesti o vrednosti iskustava starijih osoba, ali i da pruži odgovarajući kontekst da bismo bolje razumeli poteškoće sa kojima se ove osobe suočavaju. „Stariji su već prošli kroz mnoge različite tehnološke talase i svi možemo naučiti nešto iz toga. Njihove različite perspektive nam omogućavaju da preispitamo naš sopstveni odnos sa tehnologijom i ukazuju nam u kom pravcu bi se on mogao razvijati s obzirom na to da i mi sami starimo“, kaže ovaj audio-vizuelni umetnik. „Zauzvrat, to može otvoriti diskusiju o ovim temama, fokusirajući se ne samo na poteškoće starijih, već i na to šta možemo naučiti od njih. Kao što sam već pomenuo, nadamo se da će projekat promovisati empatiju i razumevanje između generacija. Na taj način, mogao bi da se unapredi diskurs, pa čak i politike koje se odnose na starije građane i problem digitalnog jaza između generacija.“
Projekat „Rezonantna sećanja“ biće predstavljen na prestižnom umetničkom festivalu Ars elektronika u septembru 2025, a posetioci će potom moći da ga vide i na jubilarnoj, desetoj art+science manifestaciji, u oktobru iste godine.
Projekat European Digital Deal (Evropski digitalni dogovor) istražuje kako ubrzani procesi digitalne transformacije i uspon tehnologija, kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje i algoritamska obrada podataka, direktno utiču na evropske demokratske vrednosti i integritet naših demokratskih sistema. Mreža evropskih i globalnih partnera, koju čine akteri iz kulturnog sektora, umetnici, kreativci, istraživači, naučne institucije i predstavnici javnog sektora, okupljaju se da istraže kako umetničke perspektive mogu delovati kao katalizatori za održive inovacije. Ovim temama će se u periodu 2023–2026. godine baviti konzorcijum od 13 partnera pod rukovodstvom Ars elektronike iz Linca, Austrija. Pored rezidencije, čiji je domaćin Centar za promociju nauke, odabrano je još 11 umetničkih rezidencija širom Evrope, koje istražuju duboku upletenost novih tehnologija i demokratije.