Mit o Amazonkama, ozloglašenim i surovim ratnicama sa Istoka, jedna je od najpoznatijih priča iz bogate grčke mitologije, u različitim interpretacijama prisutna i u današnjoj popularnoj kulturi. One su pripadnice neustrašivog, drevnog naroda žena ratnika, koji je živeo u nekoj vrsti homoseksualnog matrijarhata, a antički istoričar Herodot ih naziva Androktonama – ubicama muškaraca.
Legende kažu da muškarcima nije bilo dozvoljeno da borave i stupaju u seksualne odnose u zemlji Amazonki, ali su jednom godišnje, u cilju održanja vrste, Amazonke posećivale susedno pleme sastavljeno samo od muškaraca. Mušku decu Amazonke bi ubijale ili odnosile i ostavljale u diviljini, dok su žensku zadržavale i podučavale lovu i veštinama ratovanja. Pripisuje im se još i da su nosile pantalone, tetovirale se, izumele ratne sekire, ali i da su sebi odsecale desnu dojku kako bi lakše rukovale lukom i strelom.
Prema jednom predanju, ove strašne ratnice živele su u oblasti Pont kraj Crnog mora, gde su osnovale kraljevstvo pod vođstvom kraljice po imenu Hipolita. Pored ovog kraljevstva, navodno su osnovale i mnoge bliskoistočne gradove poput Smirne, Efesa, Sinopa i Pafosa. Eshil smatra da su u davnoj prošlosti živele su u zemlji Skita, pored Azovskog mora, a da su se kasnije preselile u oblasti današnje severne Turske.
Herodot takođe njihovu prapostojbinu smešta u region koji se graniči za zemljama koje su naseljavali Skiti i Sarmati, a čak tvrdi da su Sarmati bili potomci Amazonki i Skita i da su njihove žene „nastavile da od tog dana do sada neguju drevne amazonske običaje tako što su često išle u lov na konjima sa svojim muževima, učestvovale su u bitkama i nosile iste haljine kao i muškarci“. Ipak, dugo se mislilo da su ove priče i antička svedočanstva samo legende i mitovi i da imaju malo utemeljenja u stvarnosti i istorijskim činjenicama.
Međutim, nedavno je – upravo na prostoru gde su Eshil, Herodot i grčki mitovi smeštali prapostojbinu Amazonki – tim istraživača sa Instituta za arheologiju Ruske akademije nauka došao do izuzetnog otkrića. Naime, ruski arheolozi u jednoj grobnici u zapadnoj Rusiji pronašli su ostatke četiri ljudska skeleta sahranjena zajedno sa ratnom opremom: vrhovima strela, kopljima i sedlima. Ispostavilo se da su to posmrtni ostaci žena – skitskih ratnica koje su živele pre 2500 godina!
Arheolozi navode da su ove žene bile različitih starosnih dobi, što otkriće čini još značajnijim – ovo je prvi put da su istraživači pronašli skitske žene iz različitih generacija sahranjene zajedno u jednoj grobnici. Najmlađa ratnica imala je između 12 i 13 godina, što ukazuje da su skitske devojčice odmalena obučavane za rat, jednako kao i dečaci. Druge dve žene bile su u svojim dvadesetim kad su umrle, a poslednja je imala između 45 i 50.
Najstarija ratnica nosila je zlatni ceremonijalni šlem ukrašen cvetnim ornamentima. Ovo je prvi put da su istraživači na glavi neke ratnice pronašli ovako dobro očuvan skupoceni šlem. Naime, ovaj šlem sadrži između 65 i 70 procenata zlata u sebi, što je daleko veća količina ovog plemenitog metala nego što se obično može naći u nakitu koji su nosili Skiti. To samo ukazuje na status koji je u skitskom društvu imala ova sredovečna ratnica.
Valerij Guljajev, vodeći autor ovog istraživanja, nazvao je ovo oktriće jedinstvenim i istakao da ono pokazuje da su žene i muškarci u skitskom društvu imali gotovo jednak tretman. „Amazonke su uobičajen skitski fenomen“, kaže on. „Svi pogrebni rituali koji su priređivani za muškarce, priređivani su i za žene.“
Međutim, ovo nije prvo niti jedino otkriće koje pruža dokaze da Amazonke nisu samo mit. Jermenski istraživači, na primer, pronašli su pre tri godine ostatke dvadesetogodišnje žene, koja je očigledno poginula u bici. U njenoj nozi, oni su pronašli vrh strele, a njene kosti i butni mišići imale su strukturu koja ukazuje da je jahala konje. Najnovije otkriće se ipak, za raliku od pomenutog jermenskog i nekih prethodnih, izdvaja po očuvanosti kako kostiju tako i ratne opreme i nakita.
„Već dugo se pretpostavlja da su mitovi o Amazonkama koje su pričali Grci bili samo puka izmišljotina“, kaže Ejdrijen Mejor, profesorka sa Univerziteta Stenford i autorka knjige Amazonke: Životi i legende o ženama ratnicama širom drevnog sveta. „Danas imamo dokaz da su ove žene stvarno postojale i da su životi ovih ratnica zaista uticali na ideje i predstave koje su stari Grci imali o Amazonkama.“