У продаји је нови, 22. број часописа Елементи
Клима и људски животи данас су до те мере повезани да их више није могуће посматрати одвојено. Темат новог издања часописа, кроз пет занимљивих текстова пропраћених сјајним илустрацијама Владана Николића, расветљава загонетни однос климатских и друштвених промена кроз историју.
Текстом о замршеној релацији између првих држава и климатских фактора темат отвара Миљан Васић. Он покушава да нам дочара улогу коју је клима одиграла у рађању првих цивилизација, а затим и да објасни како је дошло до великог обрта – па је сада неопходна удружена акција држава да би се повољна клима одржала.
Научници се још споре око тога када је период познат као мало ледено доба тачно почео и када се завршио, али су сагласни у томе да је оно значајно утицало на правац у ком ће се људска друштва развијати. Како су климатски услови из овог раздобља допринели настанку омиљеног пића у Србији, зашто су баш Холанђани и Енглези најбоље поднели мало ледено доба, као и то чему нас све прошлост може научити, за Елементе открива Ђорђе Петровић.
Следи текст Богдана Ђорђевића базиран на књизи познатог метеоролога и новинара Ерика Холтхауса, који кроз описе замишљених сценарија и могућих светова, такозваним спекулативним новинарством, жели да нам скрене пажњу на озбиљне изазове са којима ћемо се суочити у блиској будућности.
Кроз узбудљиво и испреплетано путовање људских друштава и климатских промена у наставку нас води Ивана Николић која у тексту насловљеном „Повратак у прошлост“ упозорава да би глобално загревање могло да доведе нашу планету до нестабилних климатских услова, када ће бављење пољопривредом постати немогуће.
На крају темата Сања Богићевић једним сасвим неочекиваним приступом скептике уверава зашто је „исплативије“ да се еколошки одговорно понашају. Она то објашњава математичким поступком, ослањајући се на Паскалову опкладу.
За Елементе је, ексклузивно из Торонта, говорила Роузмери Саливан, један од најцењенијих гласова модерне канадске књижевности и ауторка коју је критика уврстила међу најзначајније биографе на енглеском језику. Њено најнаграђиваније дело Стаљинова кћи, о јединој ћерки совјетског диктатора, недавно је преведено и на наш језик. О томе шта је потребно да би се написала занимљива и потпуна биографска прича, колико је важна упорност да би се дошло до највреднијих података, али и о значају случајних сусрета Роузмари Саливан је разговарала са сталним сарадником часописа Дарком Доневским.
Актуелна пандемија коронавируса унела је велику неизвесност у животе људи, што је посебно отежало сагледавање ризика и доношење одлука. Додатно суочени с недостатком информација, људи нису у могућности да једноставно израчунају потенцијалне добитке и губитке, упореде ризике и тако дођу до оптималне одлуке. Ипак, постоје ситуације у којима се ризици могу довољно добро проценити. Психолог Дарко Стојиловић детаљније пише о таквим ситуацијама, а образлаже и зашто је данас важно бити статистички писмен.
Научни сарадник Института за филозофију др Игор Живановић навикао нас је на своје изванредне текстове у Елементима, а тема којом се овога пута бавио јесте патолошки алтруизам. Он се најпре потрудио да, колико је то могуће, до детаља разложи изузетно комплексан појам алтруизма, а затим нам је пружио прилику да откријемо нешто о чему засигурно нисмо знали много – тамну страну доброте.
О томе какво задовољство му математика пружа, о утисцима након посете Београду, као и о омиљеним визуелним загонеткама, за 22. број Елемента говорио је Португалац Тијаго Хирт, члан удружења Circo Matemático, чији је један од оснивача, и удружења Ludus (оба за свој главни циљ имају промоцију математике). Овог математичког авантуристу, како себе назива Хирт, интервјуисала је Александра Равас.
Природна истраживачка знатижеља научника, али и брига за опстанак људске врсте у случају потенцијалне катастрофе на планети Земљи, били су иницијални разлози за идеју о посећивању и насељавању Марса. Међутим, економски фактори и глобално-политичка компетиција узроковали су све већи број програма за колонизацију црвене планете. О потенцијалним међупланетарним мигрантима и њиховој сеоби са Земље на Марс писао је Петар Нуркић.
Својеврстан есеј о ходању – а заправо опис једне ноћне шетње кроз београдске улице, прожет важним информацијама о различитим аспектима ходања – доноси нам Богдан Ђорђевић. Овакве наизглед обичне и безбрижне шетње вишеструко су корисне, а пандемија ковида-19 умногоме је допринела да то коначно и увидимо.
Након истраживања филмских наратива који су се бавили пандемијама у претходном броју, следећи логичан тематски корак за Стефана Аћимовића била је изолација јединке, изопштење из друштва, одсеченост из овоземаљских токова, а ипак (крајње) маргинална присутност у истим. Зато је аутор одлучио да истражи феномен Франкенштајна, чудовишта-сирочета коме је подарен живот, али који је сасвим немарно пуштено да кроз њега безнадежно тумара.
Са појавом андрогиније у уметности 19. века, уз мноштво примера који и дан-данас изазивају полемику, упознаје нас Јована Николић, истраживач-сарадник на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Нови број доноси и нову колумну Дарка Доневског „Орбитирање“ о сусрету са недавно откривеном кометом, али и још једну занимљиву причу познатог стрип критичара и есејисте Николе Драгомировића – о немим стриповима, који се сматрају круном каријере и доказом неприкосновеног мајсторства неког аутора.
Приче из нових Елемената илустровали су водећи графички уметници из Србије и региона: Владан Николић, који је илустровао насловну страну и читав темат о друштвеним и климатским променама, Ђорђе Балмазовић (шкарт), Моника Ланг, Сања Црњански, Ивана Бугариновић, Никола Кораћ, као и Срђа Драговић.
Такође, у часопису можете прочитати извештаје и погледати фотографије са неких од најважнијих догађаја које је у претходном периоду организовао Центар за промоцију науке, попут дебатног турнира одржаног у оквиру међународног пројекта Odyssey, отварања изложбе посвећене пројектима из вештачке интелигенције на Калемегдану, манифестације art+science lab, као и репортажу о акцији Расхлади град.