Стојковић ради у веома конкурентној области – проучава гравитацију, космологију и физику елементарних честица
Текст: Марија Видић
Престижну награду „Марко Јарић“ за 2011. годину, коју домаћи научници зову и „српска Нобелова награда за физику“, добио је проф. др Дејан Стојковић.
Стојковић ради у веома конкурентној области – проучава гравитацију, космологију, физику елементарних честица, црне рупе, астрофизику… Разумевање мистерије свемира је за њега, како је раније говорио, био дечачки сан. Иако је дуго у иностранству, редовно долази у Србију и држи предавања из ове области, па је дошао и по награду „Марко Јарић“.
Стојковића су за награду номиновале колеге са Института за физику, где је магистрирао. Стојковић је, иначе, као први у генерацији, дипломирао 1994. на Физичком факултету у Београду, а докторирао је 2001. на Универзитету у Кливленду (Case Western Reserve), у Сједињеним Америчким Дражавама, на ком постоји престижна група за космологију. Добио је два постдокторска радна места, на Универзитету Алберта у Едмонтону и на Универзитету Мичиген у Ан Арбору. Прва професура Стојковићу је понуђена на универзитету где је и докторирао, а 2007. прешао је на Државни универзитет Њујорка у Бафалу (SUNY), где и сада предаје.
Један од његових најзначајнијих и врло цитираних радова је “Quantum radiation from a five-dimensional rotating black hole” („Квантна радијација из петодимензијалних ротирајућих црних рупа“), објављен у престижном часопису “Physical Review” 2003. године. Једнако занимљив био је и рад “Homogeneity, flatness and large extra dimensions”, објављен 2001. године у часопису “Physical Review Letters”. У овом раду представио је решења која је са колегама Гленом Старкманом и Маком Троденом пронашао за сложене космолошке проблеме у контексту теорија са више димензија.
Међутим, према утицају који је извршио на светску науку, убедљиво најпознатији Стојковићев рад је “Electroweak stars: how nature may capitalize on the standard model’s ultimate fuel”, такође објављен у “Physical Review Letters”. У овом раду се предвиђа постојање нове класе звезда које су назвали „електрослабим звездама“, о чему су известили најпрестижнији светски научни часописи.
Фонд „Проф. др Марко Јарић“ основан је у јуну 1998. године како би се сачувало сећање на угледног америчког професора физике српског порекла Марка Јарића (1952–1997). Фонд је покренут годину дана након Јарићеве смрти и од тада за изузетне научне резултате додељује награде најуспешнијим физичарима у Србији, али и широм дијаспоре.
Добитници награда Фонда „Проф. др Марко Јарић“
1998. Иван Божовић, Национална лабораторија Брукхејвн, САД
1999. Никола Коњевић, Физички факултет у Београд, Србија
2000. Миодраг Кулић, Универзитет „Гете“, Франкфурт на Мајни, Немачка
2001. Леонардо Голубовић, Универзитет Вест Вирџинија, САД
2002 – без награђених
2003 – без награђених
2004. Немања Калопер, Универзитет у Калифорнији, САД, и Зоран Петровић, Институт за физику у Београду, Србија
2005. Милан Дамњановић, Физички факултет у Београду, Србија
2006. Босиљка Тадић, Институт „Јожеф Стефан“, Словенија
2007. Зоран Радовић, Физички факултет у Београду, Србија, и Љиљана Добросављевић-Грујић, Институт за физику у Београду, Србија
2008. Владимир Добросављевић, Државни универзитет у Флориди, САД
2009. Чедомир Петровић, Национална лабораторија Брукхејвн, САД
2010. Влатко Ведрал, Универзитет Оксфорд, Велика Британија
2011. Дејан Стојковић, Државни универзитет Њујорка у Бафалу, САД